Крими-романи омиљено штиво иза решетака

Онима који мјесеце, па и године проводе иза решетака књига је често најбољи и једини друг, а у казнено-поправним заводима у Републици Српској истичу да затвореници дане крате читајући најчешће крими-романе, а све популарнија је и вјерска литература.

С обзиром на то да је за физичко и ментално здравље затвореника и притвореника веома важно организовати смислено коришћење слободног времена, у Казнено-поправном заводу (КПЗ) Бањалука наводе да у ту сврху, осим спортских терена, нуде и широку лепезу других активности које се спроводе у склопу културно-просвјетних и спортских активности.

– Библиотека броји око 3.000 наслова, а већину чине дјела из бившег социјалистичког система. Од свих секција у затвору, библиотека је најпосјећенија – истакли су за “Глас Српске” у КПЗ-у Бањалука.

Додају да књиге мјесечно позајмљује између 45 и 50 затвореника.

– Затвореници читају књиге разноликог жанра, од белетристике до стручне литературе, према властитом интересовању. У посљедње вријеме им је занимљива и вјерска литература новијих издања и то авантуристичког жанра. Мањи број затвореника чита књиге из области психологије – наводе у бањалучком КПЗ-у и додају да на полицама библиотеке имају и стручну литературу, разне законе, прописе и акте.

Затворска библиотека у Бијељини располаже са око 800 наслова, а сваке године, наводе у тој установи, од Народне библиотеке “Филип Вишњић” добију око 100 нових дјела.

– Затвореници највише читају криминалистичке романе – истакао је директор КПЗ-а Бијељина Миленко Гајић.

Директор Казнено-поправног завода Добој Бранко Милетић наводи да затворска библиотека располаже са око 1.200 наслова.

– Највеће интересовање лица показују за вјерску и белетристичку литературу, а често читају и фикцију, те политичке мемоаре – истакао је Милетић.

Библиотека фочанског затвора располаже са 3.666 наслова, а у просјеку 135 затвореника мјесечно користи услуге библиотеке.

Психолог Александар Милић истиче за “Глас Српске” да је у програму рехабилитације осуђеника неопходно примјењивати низ метода за њихов опоравак.

– У основи свега је да се они ослободе опсесије и да не размишљају о ономе због чега су се нашли иза решетака. Осим разних спортских активности и заната којима се баве у притвору, веома добра терапија је читање. Међутим, није добро ако осуђеници махом посежу за криминалном тематиком, јер се читајући та дјела идентификују са криминалним ликовима – истакао је Милић

Промјене

Александар Милић каже да је препоручљиво да осуђеници у затворима читају литературу из области психологије, те да с њима треба радити и разговарати о прочитаним дјелима.

– Треба да читају оно што им може помоћи да мијењају своју личност и да када изађу из затвора промијене навике и вриједности – истакао је Милић.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here