Предсједник Друштва пчелара “Бањалука” Дамир Барашин рекао је да је блага зима без снијега лоше утицала на пчеле, које су, умјесто да мирују, већ у фебруару почеле активно да излазе из кошница.
– Након топлог периода дошло је до захлађења крајем марта и почетком априла. Због обилних киша у мају биљке нису медиле па је испаша била лоша, што се директно одразило на укупан принос меда. Јун је такође био хладан и кишовит, тако да ни стабилизација временских прилика током осталих љетних мјесеци није поправила приносе. Претходна годила је била лоша, а за ову се може рећи да је катастрофална – каже Барашин.
Додао је да се цијене неколико посљедњих година нису мијењале и крећу се од 15 до 20 КМ, зависно од врсте меда.
– У Херцеговини килограм меда досеже цијену и до 20 КМ, а код нас цијена годинама стагнира и није било великих осцилација. Повремено се дешавало да мед поскупи за марку највише – истакао је Барашин.
С друге стране, потражња за медом порасла је због актуелне епидемиолошке ситуације, а Бањалучани су се у страху од новог вируса окренули природи па имунитет желе да ојачају уз помоћ пчелињих производа. Тражене су све врсте пчелињих производа, а у понуди су најчешће три врсте меда.
– Највише се производи кестенов, ливадски и багремов мед, али ове године је испаша потпуно подбацила, тако да су произведене минималне количине меда које се одлично продају – рекао је Барашин.
Што је тиче субвенција казао је да су пчелари углавном задовољни подршком коју добијају од Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике Српске.
– Задовољни смо износом субвенција, које су веће него претходне године. Једино на шта имамо примједбу јесте динамика исплата субвенција. Ресорно министарство води рачуна о пчеларству као грани пољопривреде, а из године у годину расту и средства које за ову грану издваја већина локалних заједница па тако и Градска управа Бањалука – нагласио је Барашин.
Сајмови
Пандемија узрокована вирусом корона утицала је и на овогодишње пчеларске манифестације. Већина сајмова је отказана, а тек понеки је одржан и то у мањим мјестима, гдје су епидемиолошки услови то дозвољавали.
– Забрана окупљања и ограничења која је увео кризни штаб нису у већој мјери утицали на пчеларе, јер су скромни приноси и несташица меда главни проблем – казао је Дамир Барашин.