Навели су да су двије врсте практично на ивици изумирања, а чак нису сигурни и велики китови.
Убједљиво највећа пријетња је случајно хватање у риболовној опреми и мрежама, што годишње убије око 300.000 китова, делфина и плискавица.
Они су посебно указали на тешку ситуацију код популације такозваних глатких или правих китова у сјеверном Атлантику којих је остало само око неколико стотина јединки и вакита плискавица, који обично борави у Калифорнијском заливу, а можда их је остало још само 10 јединки.
Вјерује се и да је кинески ријечни делфин на путу изумирања. Овај делфин је некада био чест у водама ријеке Јангце, а сада се вјерује да је нестао.
Иако су погођене популације у већини дијелова свијета имале прилику да се опораве од организованог лова, сада се суочавају са безброј пријетњи због активности човјека, укључујући загађење пластиком, губитак станишта и хране, климатске промјене и сударе са бродовима.
– Нека ово буде историјски тренутак када разумијевање да су китови у опасности покрене снажан талас дјеловања свих – регулатора, научника, политичара и јавности да би спасили наше океане – рекао је Марк Симондс са Универзитета у Бристолу у Британији.
У писму које су потписали експерти у Британији, САД, Мексику, Јужноафричкој Републици и Бразилу, указује се да се ова тешка ситуација могла избјећи, али да недостаје политичке воље.
– Уколико не будемо реаговали сада будуће генерације неће моћи да виде ова интелигента, друштвена и инспиративна бића – наводи се у писму више стотина научника и активиста.
“Спасите китове” био је познати слоган седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, што је био покрет који је помогао да се укине комерцијални лов на китове, подсјећа Би-Би-Си.
