Начелник општине Пале Бошко Југовић изјавио је Срни да је 9. септембар датум када сви треба да се присјетимо НАТО агресије на српске просторе и одамо почаст невиним жртвама тог непријатељског и злочиначког акта.
Југовић је истакао да сваког дана, а 9. септембра посебно, треба да освјежимо сјећање на тај период и увијек изнова домаћој и свјетској јавности предочимо податке који говоре о суровом бомбардовању у којем је страдало више од стотину недужних цивила, али и оне који указују на дугорочне посљедице по здравље становништва које је било изложено војним ударима Алијансе у Републици Српској.
– Организацијом округлог стола о теми „НАТО бомбардовање Републике Српске“, на којем су, свако из свог угла, говорили еминентни и стручни људи, предсједник БОРС-а генерал Миломир Савчић, универзитетски професор Срђан Перишић, дугогодишњи новинар и актуелни директор Кинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић и угледни љекар Славко Ждрале, који су и непосредни свједоци агресије и посљедица које је оставила, општина Пале и овдашња Народна библиотека су обиљежиле Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања, уз поруку да желимо да се стравични злочини никада не понове, али и не забораве – рекао је Југовић.
Он је поручио да је веома важно његовати културу сјећања и да је у том контексту важан и потребан организован институционални приступ, због чега је општина Пале опредијељена да своје ресурсе стави на располагање и заједно са другим општинама које су биле изложене бомбардовању и институцијама на републичком нивоу, те Борачком организацијом Републике Српске достојанствено и трајно, морално и пијететно, обиљежава страдање Срба у овом дијелу Републике Српске.
– Безумна агресија НАТО снага на ове просторе, уз коришћење осиромашеног уранијума, била је срамна и нанијела је ненадокнадиве губитке српском народу и наша је обавеза да као живи свједоци тих дешавања, али и ради будућих генерација, нађемо модел да сачувамо сјећање на те страшне тренутке – поручио је Југовић, нагласивши да у том смислу општина Пале подржава изградњу споменика цивилним и војним жртвама НАТО бомбардовања.
Начленик општине Пале је нагласио да ће се у овој локалној заједници побринути да и у овдашњем Музеју одбрамбено-отаџбинског рата, који ће уз помоћ Владе Републике Српске бити изграђен у наредном периоду, на посебном мјесту буду архивирани и изложени артефакти и експонати који ће вјеродостојно свједочити о НАТО злочинима над Србима.
У злочиначком НАТО бомбардовање Републике Српске, које је почело 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, страдало је више од стотину недужних цивила. На положаје Војске Републике Српске, НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да „не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја“, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова која је донесена у марту прошле године, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.
Тај датум одабран је у знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица, у Војковићима. Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.
Иницијатива за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске – СРНА.
