Велики српски писац Меша Селимовић умро је на данашњи дан 1982. године у Београду, а уврштен је у круг најзнаменитијих Срба 20. вијека.
За свог живота Меша је оставио неизбрисив траг у српској књижевности, добијао је бројне награде, а једна од најважнијих је и Нинова коју је добио 1968., године за роман „Дервиш и смрт“.
Меша Селимовић кроз своје романе, једноставним ријечима појаснио је многе филозофије живота. Писао је велике ријечи, што и не чуди, јер је и сам био велики. Другачији од других и досљедан себи, тако су га описивали они који су га познавали.
Написао је бројне романе, од којих су најпознатији Тврђава и Дервиш и смрт. Управо у роману „Дервиш и смрт“ написао је „Ништа немам осим увјерења да сам частан, ако и то изгубим, бићу рушевина“ и заиста ова реченица осликавала је његов стил.
Протагонисти Мешиних романа били су мирни повучени, баш као и он сам, углавном са собом и у својим мислима, посматрали су свијет око себе. Његов стил је био писање о свијести, свијести обичног малог човјека, који је како би сам Селимовић истицао, увијек на губитку.
Колики траг у времену су оставила Мешина дјела говори нам и чињеница да се годинама касније и читају и адаптирају у различите позоришне комаде. Једна таква адаптација романа „Дервиш и смрт“ управо се спрема и у Народном позоришту Републике Српске. Вратити се Мешиним ријечима глумцима је побудило само позитивне емоције.
O Селимовићу се има толико тога за рећи, али сви који су читали, па може и проживљавали његове романе биће им довољно да кажу само „Један је Меша Селимовић“ и да пусте да све друго о њему кажу управо његова дјела и писана ријеч која ће вјечно да свједочи о томе колико је велики био овај писац.
