Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Био је сценограф Народног позоришта у Београду, граду у којем је живио до смрти 1964. године.
Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције.
Прошао је неколико фаза, у којима је изражен утицај кубизма у скулптурској концепцији чврсто моделоване форме и шкртости палете, а потом је под утицајем фовизма стварао колоритна дјела изузетне сочности и чулне експресије.
Имао је приватну школу из које је изашао низ сликара.
Најпознатија дјела Јована Бијелић су: „Портрет девојке“, „Купачица“, „Јајце“, „Кћи уметникова“, „Двориште“, „Женски акт“, „Сарајево“ и „Портрет старице“.
Прву самосталну изложбу имао је 1917. године у Сарајеву, а другу 1919. у Загребу. Учествовао је на многим колективним изложбама.
Његова дјела налазе се у више музеја и галерија – Музеју савремене уметности и Народном музеју у Београду, те у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду. Добитник је великог броја сликарских награда.
Бијелић је један је од оснивача и припадника сликарских група „Облик“, „Самостални“ и „Независни“.
Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу. У београдској општини Вождовац постоји улица која носи име Јована Бијелића.
