ФБиХ убире приход са територије Српске

0
758

Скоро пуне двије и по деценије од потписивања Дејтонског мировног споразума међуентитетска линија разграничења и даље задаје главобоље обичним становницима Републике Српске и ФБиХ, а сви покушаји да се ово питање ријеши наилазе на препреке.

Најпознатији неријешен спор је свакако у сарајевском насељу Добриња, гдје међуентитетска линија често пролази кроз куће, станове и дворишта, али оно што је мало познато јесте да то питање није ријешено између федералне општине Босански Петровац и општине Петровац-Дринић у РС. Начелник Петровац-Дринића Милан Грбић каже да већ четири године безуспјешно покушава да овој малој општини на самој међуентитетској линији разграничења врати дио територије који јој припада.

Територија катастарске општине Буковача која се сада административно налази у Босанском Петровцу у ствари припада општини Дринић. То одговорно тврдим зато што сам одлуком тадашњег предсједника РС Радована Караџића донесеном одмах послије потписивања Дејтонског мировног споразума био именован за члана Комисије за разграничење – каже Грбић.

Он тврди да међуентитетска линија разграничења није успостављена како треба и да је Република Српска, односно општина Дринић оштећена за територију цијеле катастарске општине Буковача.

– Дринићу сада припада само један мали дио те катастарске општине, а по Дејтону би цијела Буковача, као и рубни дијелови још неких катастарских општина требало да буду у саставу наше општине. На тој територији је црква и гробље у које се сахрањују људи из Дринића, а што се тиче природних ресурса, на том простору је један мајдан који је издат под концесију и од којега приход убиру федералне власти и општина Босански Петровац, исто као и од експлоатације шуме која се простире на неколико стотина дунума – каже Грбић.

Он додаје да је чудно да нико од ранијих начелника није покретао то питање, истичући да је спреман да о томе разговара са начелником Босанског Петровца Дејаном Прошићем који јуче није одговарао на наше позиве. Подсјећамо, међа између Српске и ФБиХ описана је у Анексу два Дејтонског споразума којим је прецизирано да стране имају обавезу да успоставе заједничку комисију која треба да састави договорени документ који садржи прецизан технички опис међуентитетске линије разграничења. Прецизан опис, како су потврдили и у НАТО штабу у Сарајеву, који је насљедник некадашњег СФОР-а са којим су домаћи стручњаци након потписивања Дејтона почели да се баве међуентитетском линијом на терену, представља исправљање одступања од плус – минус 50 метара на оригиналној дејтонској карти која остаје мјеродавна и коначна у све сврхе. И ту се, практично, стало, а маркирање границе већ двије и по деценије одгађа одбијање ФБиХ да сједне за преговарачки сто.

Дужина

Међуентитетска линија разграничења дуга је 1.150 километара и захвата 42 општине Српске, а цијепа 279 катастарских општина, а пролази и кроз 520 километара приватних посједа.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here