Данас је уторак, 2. јун, 154. дан 2020. До краја године има 212 дана.
1624. – Рођен пољски војсковођа и краљ Јан Трећи Собјески, који је током владавине од 1674. до смрти 1696. онемогућио дубљи продор Турака у Европу. Приликом друге опсаде Беча 1683. војска под његовом командом потукла је Турке и ослободила град опсаде.
1740. – Рођен француски писац Донасјен Алфонс Франсоа де Сад, познат као Маркиз де Сад, чија дјела обилују развратним сценама, чувен по раскалашном животу и сексуалним перверзијама, од чијег је презимена скован термин „садизам“. Француски цар Наполеон Први је наредио да га затворе у шарантонску болницу као душевно обољелог. Дјела: романи „Јустина“, „Жилијета“, „120 дана Содоме“.
1771. – Русија у вријеме владавине царице Катарине Друге Велике окончала заузимање црноморског полуострва Крим. Отоманско царство је Кучук-Канарџијским миром 1774. ипак задржало полуострво, уступивши Русији цијелу сјеверну обалу Црног мора сем Крима и дио Украјине између Буга и Дњепра, али је Катарина 1873. коначно анектирала Крим, чему Турци нису били у стању да се одупру.
1790. – У Новом Саду отворена прва књижара, чији је власник Емануел Јанковић набављао у Прагу књиге најзначајнијих свјетских писаца – на њемачком и француском језику. У својој штампарији у Новом Саду је штампао каталог књига, први те врсте код нас.
1804. – Рођен руски композитор Михаил Иванович Глинка, творац руског националног стила. Аутор је прве руске националне опере „Иван Сусањин“, која је, према жељи цара Николаја Првог, названа „Живот за цара“. Према истоименој поеми Александра Пушкина, написао је либрето за оперу „Руслан и Људмила“. Остала дјела: фантазија „Камаринскаја“ /према мотивима из руских народних пјесама/, шпанске увертире „Арагонска хота“, „Ноћ у Мадриду“, камерна музика, романсе, црквена музика, соло пјесме.
1840. – Рођен енглески писац Томас Харди, сликар села и провинцијске варошице, који је први у енглеској литератури створио тзв. покрајински роман и приповијетку. Дјела: романи „Под зеленим дрветом“, „Далеко од разуздане гомиле“, „Повратак домороца“, „Теса од д’Арбервилових“, „Незнани Џуд“, збирке приповиједака „Приче из Васекса“, „Животне мале ироније“, „Племените госпе“, „Промијењени човјек“, епска драма „Династи“, више збирки пјесама.
1857. – Рођен енглески композитор и виолиниста Едвард Вилијам Елгар, чија дјела одликује јасна форма, крепка оркестрација и наглашена лирика, који је стварао у касноромантичарском маниру. Дјела: ораторијум „Геронтијусов сан“, концертне увертире „Кокањ“, „На југу“, „Енигма варијације“, „Фалстаф“, двије симфоније, концерти за виолину и виолончело.
1882. – Умро италијански револуционар Ђузепе Гарибалди, вођа ослободилачког покрета за уједињење Италије. Приступио је 1831. тајном друштву „Млада Италија“ Ђузепеа Мацинија, а послије пропасти устанка у Савоји 1834. емигрирао је у Јужну Америку, гдје се борио за независност Бразила и Уругваја. Вратио се у отаџбину 1848. и учествовао у револуцији и борби против Аустрије, 1849. у борби за Римску републику, послије чијег пада је пошао у помоћ Венецији са 4.000 добровољаца, али су га монархисти ухапсили и отјерали у прогонство, гдје је остао до 1854. Кад је 1859. избио рат између Француске и Пијемонта, монархисти су били принуђени да користе његову велику популарност, па је поново скупио добровољце, али се убрзо под притиском монархиста повукао на острвце Капреро, гдје није дуго мировао. Извео је 1860. легендарни поход на Сицилију и са хиљаду „црвенокошуљаша“ ослободио острво, а 7. септембра 1860. тријумфално ушао у Напуљ. Увео је политичке реформе, дијелио земљу сељацима, али је, умјесто да прогласи републику, добровољно уступио власт, сматрајући да ће Савојска монархија ујединити Италију. Покушао је 1862. и 1867. да ослободи Рим папске власти, али је оба пута ухапшен. Учествовао је са својим добровољцима 1870. на страни Француза у француско-пруском рату. Касније се повукао из политике, незадовољан развојем догађаја у Италији послије уједињења. Друштво српске словесности, претеча Српске академије наука и умјетности, 1864. изабрало га је за члана.
1892. – Српски научник Никола Тесла допутовао из САД у једину посјету Београду, гдје му је на жељезничкој станици приређен величанствен дочек. С министром просвјете Андром Митровићем примљен је у аудијенцију код краља Александра Обреновића. Посјетио је и Народни музеј и Велику школу, гдје је о свом раду говорио студентима и професорима, а са српским физичарем Ђорђем Станојевићем је разговарао о започетој градњи прве електричне централе у Београду.
1904. – Рођен амерички спортиста и филмски глумац Џони Вајсмилер, први човјек који је препливао 100 метара брже од минута, тумач насловне улоге у низу филмова о Тарзану. Освојио је три златне медаље на Олимпијским играма 1924. и двије 1928. Филмови: „Тарзан у изгнанству“, „Тарзанов повратак“, „Тарзан и његова дружина“, „Тарзан и његов син“.
1924. – Амерички Конгрес признао држављанство свим преосталим Индијанцима, старосједиоцима на територији на којој су створене САД. Индијанци су били подвргнути систематском геноциду откада су бијелци почели да насељавају амерички континент.
1940. – Рођен грчки краљ Костантин Други, посљедњи монарх Грчке, који је владао од 1964. до 1967, кад је неколико мјесеци послије војног удара због сукоба с војном хунтом приморан да оде у изгнанство. У Грчкој је војни режим формално укинуо монархију 1973, а послије пада пучиста демократски изабрана влада се дефинитивно опредијелила за републиканско уређење.
1946. – Италијани се на референдуму изјаснили за републиканско уређење, одбацивши монархију.
1949. – Арапска блискоисточна држава Трансјорданија промијенила име у Хашемитска краљевина Јордан.
1953. – Британска краљица Елизабет Друга крунисана у Вестминстерској катедрали у Лондону, и то је била прва таква церемонија у историји коју је преносила телевизија.
1955. – Југословенски и совјетски лидери Јосип Броз и Никита Хрушчов потписали Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. Двије земље су изразиле приврженост принципима мирољубиве коегзистенције и развијању свестране сарадње на равноправним основама.
1965. – Од експлозије мине у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло скоро 200 рудара.
1969. – У судару аустралијског носача авиона „Мелбурн“ и америчког разарача „Френк Е. Еванс“ у Јужнокинеском мору погинула 74 америчка морнара.
1974. – Крунисан краљ Бутана, 18-годишњи Ђиг Синги Вангчук, поставши најмлађи монарх на свијету.
1983. – СССР са сателита у орбити Земље лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере.
1987. – Умро шпански гитариста Андрес Сеговија, највећи мајстор тог инструмента у 20. вијеку. Већ са седам година је почео да приређује концерте широм свијета, изванредно тумачећи дјела класичних мајстора, чиме је гитару уврстио у концертне инструменте озбиљне музике. Транскрибовао је за гитару велики број композиција Јохана Себастијана Баха. Многи композитори су му посветили дјела која су компоновали за гитару.
1993. – На првим слободним изборима у Бурундију изазивач Мелхиор Ндадаје побиједио војног предсједника Пјера Бујоју, чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту.
1994. – У Шкотској се срушио британски војни хеликоптер, што није преживио нико од 29 људи у њему.
1995. – Противваздушна одбрана Војске Републике Српске у сјеверозападној Босни оборила амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О’Грејди спасао катапултирањем.
1996. – Филм из Републике Српске „Крст-ић“ освојио је прву награду у категорији документарних филмова на 5. фестивалу „Златни витез“ у бјелоруском граду Минску. Филм је режирао Драган Елчић, сценариста је био Раде Симовић, а продуцент „Срна-фест“ са Пала.
1997. – Суд прихватио све тачке оптужнице против америчког ратног ветерана Тимотија Меквеја, оптуженог за подметање експлозива 1995. у федералну зграду у Оклахома Ситију, кад је погинуло 168 људи. Он је 11 дана касније осуђен на смрт.
1998. – На путу Дечани – Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.
2001. – СРЈ и Македонија потписале војни споразум о појачању безједности дуж заједичке границе и омогућавању Скопља да купује оружје од Београда.
2001. – Престолонасљедник Непала принц Дипендру /29/ убио је краља Бирендру /55/, краљицу Ајшверије /51/ и још шесторо чланова краљевске породице, а након тога извршио самоубиство.
2004. – Ухапшен Дамир Мандић под сумњом да је умијешан у убиство директора и главног и одговорног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића.
2004. – Ступио на снагу Споразум о сукцесији бивше СФРЈ.
2006. – У Београду убијен Зоран Вукојевић, звани Вук, свједок-сарадник на суђењу оптуженима за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.
