Догодило се на данашњи дан, 6. август

0
601

Данас је четвртак, 6. август, 219. дан 2020. До краја године остаје 147 дана.

Догађаји који су обиљежили данашњи дан:

1637 – Умро енглески писац и глумац Бен Џонсон (Benjamin Sinclair „Ben“ Johnson), који је у комедијама реалистички приказивао људске настраности, ћуди и страсти. Писао је и поеме, трагедије са класичним темама, лирске и митолошке маскерате. Дјела: комедије „Људи и ћуди“, „Волпоне или лисица“, „Еписена или ћутљива жена“, „Вартоломејски вашар“, трагедије „Сејан“, „Катилина“, проза „Грађа или открића о људима и стварима“.

1660 – Умро шпански сликар Дијего Родригес де Силва и Веласкес (Diego Rodríguez de Silva y Velázquez), један од највећих у историји сликарства, дворски сликар шпанског краља Филипа Четвртог. Дјела попут „Предаје Бреде“, „Преље“, „Дворске даме“, портрета чланова краљевске породице, дворских луда, људи из народа свједочанство су његове генијалности, времена и друштва у коме је живио. Његово сликарство означава тренутак поновног откривања природе и антиципација је модерног свијета.

1796 – У Цетињу Скупштина црногорских старјешина изгласала „Стегу“, први писани законски акт у Црној Гори, којим је изражен општецрногорски карактер ослободилачке борбе против Турака. Ускоро је формиран и централни орган власти – Правитељство суда црногорског и брдског и изгласан први црногорски закон који, заједно са „Стегом“, чине политичку платформу за стварање црногорске државе.

1807 – Доситеј Обрадовић у Првом српском устанку из Земуна дошао у Београд послије путовања у Беч, Париз, Лондон и Русију. Много Београђана сишло је на пристаниште, а градски топови су објавили долазак Доситеја, који је убрзо отпочео велики просвјетитељски посао у ослобођеној Србији. Организовао је Велику школу и био први министар просвјете у Србији, а кад је умро 1811. испраћен је свечаније него ико у ондашњем Београду. У поворци за сандуком био је и вожд Ђорђе Петровић – Карађорђе. Сахрањен је у порти Саборне цркве.

1809 – Рођен енглески писац Алфред Тенисон (Alfred Tennyson), мајстор форме, који је писао необично мелодичне стихове. Његово обимно и разноврсно дјело изражава дух и расположење времена: филозофске и вјерске сумње изазване учењем еволуциониста, љубав према слободи и вјеровање у демократију. Дјела: поеме „Краљевске слике“, „Принцеза“, елегија „Ин мемориам“, сонет „Црној Гори“, велики број лирских пјесама.

1825 – Област Горњег Перуа након скоро три вијека шпанске колонијалне владавине проглашена независном државом и према ослободиоцу Симону Боливару названа Боливија.

1860 – Рођен српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије, који је 1921. са Јашом Продановићем основао Републиканску странку и био њен први предсједник. Претходно је као припадник Самосталне демократске странке неколико пута био министар просвјете и једном премијер. Дјела: монографија „Живот и рад Вука Стефановића Караџића“, стари српски писани споменици „Мирослављево јеванђеље“, „Стари српски натписи и записи, стари љетописи, дјела Вука Караџића – укључујући „Вукову преписку“, уџбеници граматике, студије о старим српским штампаријама, о српским црквама у 15. и 16. вијеку, о архиепископу Данилу.

1881 – Рођен енглески микробиолог Александер Флеминг (Alexander Fleming), који је 1928. из гљиве Пеницилиум нотатум изоловао први антибиотик – пеницилин. Откриће није кориштено до Другог свјетског рата, кад су га британски физиолог и биохемичар Ернест Борис Чејн и аустралијски љекар Хауард Волтер Флори примијенили у лијечењу инфекција. Флеминг је 1945. са њима подијелио Нобелову награду за медицину.

1890 – У њујоршком затвору Обурн убица Вилијам Кемлер постао прва особа у свијету погубљена на електричној столици.

1917 – Рођен амерички филмски глумац Роберт Чарлс Даран Мичам (Robert Mitchum), који се педесетих година 20. вијека прославио улогама ноншалантних јунака изразите персоналности. Филмови: „Прича о Г. И. Џоу“, „Из прошлости“, „Црвени пони“, „Макао“, „Анђеоско лице“, „Друга прилика“, „Река без повратка“, „Бандидо“, „Ловци“, „Најдужи дан“, „Елдорадо“, „Анцио“, „Добри момци и рђави момци“, „Збогом лепојко“, „Рајанова кћи“, „Јакуза“, „Битка за Мидвеј“, „Маријини љубавници“, „Амбасадор“.

1918 – Њемачка офанзива на Марни, посљедњи велики напад Нијемаца у Првом свјетском рату, окончана неуспјехом, а из строја је избачено најмање 100.000 њемачких војника.

1928 – Рођен амерички сликар, новинар, филмски режисер и продуцент Ендрју Ворхола, познат као Енди Ворхол (Andy Warholl), један од најзначајнијих представника поп-арт сликарства. Дрско и духовито је исмијавао и разарао баналност масовне комерцијалне америчке културе и америчке митове. Филмови: „Емпајер“, „Сан“, „Дјевојке из Челзија“, „Усамљени каубоји“, „Месо“, „Ђубре“, „Секс“, „Побуњене жене“, „Месо за Франкештајна“, „Крв за Дракулу“.

1940 – Естонија ушла у састав СССР под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република.

1945 – Амерички бомбардер Б-29 у Другом свјетском рату – на основу наредбе предсједника САД Харија Трумана – бацио атомску бомбу на јапански град Хирошиму, чиме је почињен највећи појединачни ратни злочин у историји човјечанства. То је учињено без јаког војног разлога, јер је Јапан практично већ био на кољенима. Бомба је претворила у пепео 13 квадратних километара, Хирошима је потпуно уништена, а погинуло је најмање 117.000 људи. Посљедице дејства атомске бомбе осјећају се деценијама послије експлозије: рањени умиру од леукемије као посљедице атомског зрачења, а на дјеци озрачених родитеља примећују се генетске и патолошке промјене. Три дана касније друга америчка атомска бомба бачена је на Нагасаки.

1962 – Јамајка стекла независност послије 300 година британске владавине.

1973 – Умро кубански диктатор Фулхенсио Батиста Салдивар (Fulgencio Batista Zaldivar), који је владао Кубом од 1952. до 1959, када је збачен у револуцији под вођством Фидела Кастра.

1990 – Савјет безбједности УН једногласно изгласао резолуцију о забрани трговине с Ираком послије инвазије ирачких трупа на Кувајт.

1994 – Њемачка Влада подржала ваздушне операције које је НАТО претходног дана извео на подручју Српског Сарајева и оцијенила ударе на српске полажаје „неопходним“.

1996 – Амерички научници саопштили су да су пронашли доказ да је на Марсу давно постојао живот, на основу испитивања остатака метеора пронађеног на Антарктику.

2004 – Америчког држављанства одрекао се бивши шаховски шампион Боби Фишер, који је у јуну ухапшен у Токију на основу потјернице САД због кршења ембарга против Југославије 1992. године.

2012 – Истраживачко возило америчке свемирске агенције НАСА „Кјуриозити“, величине аутомобила, спустило се на Марс, са задатком да анализом узорка тла ове планете утврди да ли је на њој могло бити живота. Минерали које је идентификовао „Кјуриозити“ на Марсу крајем 2013. сугеришу да је постојало језеро слабог салинитета и неутралне пХ вриједности, што су услови погодни за развој живота.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here