Догодило се на данашњи дан, 4. август

0
106

Данас је уторак, 4. август, 217. дан 2020. До краја године има 149 дана.

Догађаји који су обиљежили данашњи дан:

1578 – Покушај Португалије да заузме Мароко пропао због пораза од Мавара у бици код Алказаркивира, у којој су погинули португалски краљ Себастијан, краљ од Феза и маварски претендент на пријесто Феза.

1704 – У рату за шпанско насљеђе енглеско-холандске снаге заузеле шпански град Гибралтар.

1789. – Парламент Француске у вријеме Француске револуције укинуо све привилегије феудалаца.

1791 – Потписан Свиштовски мир послије четворогодишњег рата Аустрије и Отоманског царства, којим је одређена граница између те двије земље. Миром су амнестиране Црна Гора, Босна, Србија, Влашка и Молдавија и потврђен је Београдски мир из 1739. Отоманско царство је обавезано да осигура пловидбу и трговину, а Аустрија да евакуише турска подручја.

1792 – Рођен енглески писац Перси Биш Шели (Percy Bysshe Shelley), један од најбољих лиричара литературе на енглеском језику. Изузетно образован, врстан познавалац филозофије, књижевности и науке, романтичарски слободоуман, борац против традиције, повластица и тираније, унио је у енглеску поезију ноту слободе и духовне смјелости. У поеми „Краљица Моб“ изразио је револуционарно осјећање „против краљева, свештеника и политичара“, а у „Побуни ислама“ наду у бољу будућност људског рода. Остала дјела: пјесничке драме „Ченчи“, „Ослобођени Прометеј“, лирске пјесме „Шева“, „Облак“, „Ода западном вјетру“, есеј „Одбрана поезије“.

1859 – Рођен норвешки писац Кнут Педерсен (Knut Pedersen Hamsun), познат као Кнут Хамсун, добитник Нобелове награде за књижевност 1920. Дјела: романи „Глад“, „Мистерије“, „Пан“, „Викторија“, „Сањари“, „Роса“, „Под јесењом звијездом“, „Бенони“, „Луталица свира са сордином“, „Посљедња радост“, „Дјеца времена“, „Град Сегелфос“, „Плодови земље“, „Скитнице“, „Жене крај студенца“, „Посљедње поглавље“, „Аугуст“, „Али живот живи“.

1875 – Умро дански писац Ханс Кристијан Андерсен (Hans Christian Andersen), ненадмашни аутор малих приповиједака-бајки. Написао је 156 прича са мотивима данског фолклора, античке митологије и индоевропских предања. Уобличене у права мала ремек-дјела, неке аутобиографског карактера, његове приче личе на најљепше бајке, али свака носи и критику друштвеног стања и читаоцима исказује дубоко хуману поруку. Сматра се и творцем реалистичке прозе у Данској. Писао је и пјесме, од којих је сачувано само неколико, романе („Импровизатор“, „О. Т.“, „Само музичар“, „Срећни Пер“), путописе („Базар једног пјесника“, „У Шпанији“) и сада заборављене драме.

1907 – Умро норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ (Edvard Hagerup Grieg), који је, инспиришући се националним фолклором, афирмисао норвешку музику у свијету. Посебно је значајан његов допринос развоју постромантичарске европске хармоније. Изразити лиричар, најбоља дјела остварио је у малим формама попут клавирских минијатура /“Лирски комади“/, 25 нордијских народних пјесама и плесова, свите „Холберг“, „Поетичних музичких слика“, „Хуморески“, соло пјесама. Остала дјела: Клавирски концерт у а-молу, оркестарске свите „Пер Гинт“, „Сигруд Јорсалфар“, гудачки квартет, концерт за клавир и оркестар, три виолинске сонате, хорске композиције.

1914 – Њемачке трупе у Првом свјетском рату напале Белгију и пошто је Берлин одбио ултиматум Лондона да до поноћи повуче трупе, Велика Британија је објавила рат Њемачкој. Истог дана САД су прогласиле неутралност.

1914 – Њемачка Социјалдемократска странка, чланица Друге интернационале, у Првом свјетском рату у Рајхстагу /парламент/ гласала за ратне кредите и тако стала уз ратно-хушкачки програм Њемачке. Опредјељење за рат социјалдемократа у већини европских земаља означило је крај Друге интернационале.

1916 – Дански дио Западноиндијских острва, укључујући Дјевичанска острва, припао САД, које су их купиле од Данске за 25 милиона долара.

1944 – Послије двије године скривања у Амстердаму јеврејске породице Франк нацистичка полиција Гестапо је у Другом свјетском рату открила скровиште и ухапсила 14-годишњу Ану Франк, њену сестру, родитеље и још четворо Јевреја. У концентрационом логору су потом сви убијени, изузев Аниног оца, а послије рата је откривен њен дневник, један од најпотреснијих докумената о људским страдањима која су починили нацисти. Дневник је преведен на више од 30 језика.

1972 – Предсједник Уганде Иди Амин (Idi Amin Dada Oumee) најавио да ће у року од три мјесеца у Велику Британију протјерати 50.000 Азијата са британским пасошима, махом Индуса.

1977 – Умро њемачки филозоф Ернест Блох ( Ernst Bloch), један од најзначајнијих марксиста 20. вијека. Завршио је студије филозофије, физике и музике и докторирао у Вирцбургу, а универзитетску каријеру је почео 1918. у Лајпцигу. Послије доласка нациста на власт 1933. избјегао је из Њемачке и у емиграцији у Швајцарској, потом у САД, био један од најистакнутијих антифашиста. Предавао је филозофију на Универзитета у Лајпцигу од 1948. до 1957. – кад су му власти Источне Њемачке забраниле рад због критичности у погледу развоја марксистичке мисли у тој земљи, чиме је навукао на себе гњев највиших комунистичких функционера. Послије преласка у Западну Њемачку 1961. године одмах је постао професор на Универзитету у Тибингену. Дјела: „Дух утопије“, „Томас Минцер као теолог револуције“, „Трагови“, „Насљеђе овог времена“, „Слобода и поредак“, „Субјект-објект“ (монографија о Хегелу), „Принцип наде“ (три књиге), „Природно право и људско достојанство“, „Тибингенски увод у филозофију“.

1983 – Бетино Кракси (Benedetto „Bettino“ Craxi) као први социјалиста преузео дужност премијера Италије.

1983 – Бивши премијер Горње Волте Томас Санкара (Thomas Isidore Noel Sankara) војним ударом збацио са власти предсједника Жана Батисту Уедраога.

1991 – У Пребиловцима код Чапљине су послије 50 година сахрањени посмртни остаци херцеговачких Срба, жртава усташког геноцида у Другом свјетском рату. Кости побијених су распоређене у 108 сандука и пренесене у крипту будуће спомен-костурнице, а темеље цркве је освештао Његова светост патријарх српски Павле.

1991 – У најтежој друмској саобраћајној несрећи у Зимбабвеу погинуло је 80 дјеце и седморо одраслих кад је аутобус слетио са пута у провалију.

1992 – Посредством Дирекције за хуманитарну помоћ и сарадњу са међународним хуманитарним организацијама при Бироу Владе Српске Републике БиХ ослобођено 100 српских затвореника из села Богодол и Горан. Размјена затворених, који су дошли у Невесиње, извршена је преко Међународног комитета Црвеног крста.

1993 – Јапан први пут изразио формално жаљење женама које су током Другог свјетског рата служиле као сексуално робље јапанским војницима.

1994.- Влада СР Југославије одлучила да прекине све политичке и економске односе са Републиком Српском због одбијања плана Контакт групе. Влада СРЈ је забранила члановима Републике Српске боравак на територији Југославије и одлучила да затвори границу према Српској.

1995 – Хрватска напала Републику Српску Крајину – територију формално под „заштитом“ мировних снага УН. Из Крајине је пред офанзивом хрватске војске и полиције протјерано 250.000 Срба. Хрватска војска током офанзиве и након напада починила је злочине над српским цивилима, а спаљено је више од 22.000 српских кућа.

2000 – Британска краљица мајка Елизабета прославила у Лондону стоти рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживјела цијели један вијек. Она је с балкона Бакингемске палате поздравила окупљене грађане.

Постави одговор

Молимо унесите свој коментар!
Овдје унесите своје име

four − 4 =