Догодило се на данашњи дан, 30. јул

0
554

Данас је четвртак, 30. јул, 212. дан 2020. До краја године има 154 дана.

Догађаји који су обиљежили данашњи дан:

1419. – Упадом Хусита у Градску вијећницу у Прагу и избацивањем кроз прозор чланова прашке градске управе састављене од Њемаца, у Чешкој је избио хуситски устанак. Хусити су били сљедбеници вјерског реформатора Јана Хуса, нека врста чешких протестаната, али и борци против германизације. Одбили су да признају њемачког цара Сигисмунда Првог за чешког краља, па је он у савезу с папом покренуо против њих „крсташки рат“ који је трајао до 1436. Нанијели су трупама њемачког цара низ пораза, чак су продрли и дубоко у унутрашњост Њемачке како би подигли на устанак и њемачке сељаке, али су на крају поражени, између осталог, због међусобних подјела и сукоба. Ипак Хуситски покрет знатно је ослабио њемачки утицај у Чешкој, тако да је интензивнија германизација ипак била ослабљена све до периода Тридесетогодишњег рата у 17. вијеку, када је њемачки утицај преовладао.

1511. – Рођен је италијански сликар, архитекта и писац Ђорђо Вазари, један од првих теоретичара историје умјетности. Радио је на многим грађевинама и насликао велики број фресака и слика у римским и фирентинским црквама и палатама. Његове биографије италијанских умјетника од 13. до 16. века главни су извор за проучавање италијанске ренесансне умјетности.

1771. – Умро је енглески писац Томас Греј, пјесник класицистичке школе, којег љубав према природи, дубина осјећања и симпатије за обичног човека чине претечом романтизма. Написао је мало пјесама, али заузима високо мјесто у енглеској литератури захваљујући савршеној форми стихова, а „Елегија написана на сеоском гробљу“ сматра се једном од најљепших пјесама на енглеском језику. Његову романтичну песму „Бард“ на српски језик препјевао је Јован Јовановић Змај.

1784. – Умро је француски филозоф и писац Дени Дидро. Био је веома критичан према свакој врсти религиозности. Носилац је просвјетитељске идеје у предреволуционарној Француској, инспиратор је и главни уредник велике француске „Енциклопедије“, објављене између 1751. и 1772. у 28 томова. Као противник класичних ауторитета и традиционализма, знатно је утицао на расположење грађанства у борби против старог режима. У филозофским расправама развијао је материјалистичко-натуралистичке идеје, а у есејима и књижевним дјелима залагао се за нову културу засновану на строгом рационализму. Дела: „Писмо о слепима на поуку онима који виде“, „Разговор Даламбера и Дидроа“, „Мисли о тумачењу природе“, „Даламберов сан“, „Жак фаталиста“, „Рамоов синовац“, „Салони“.

1818. – Рођена је енглеска књижевница ирског порекла Емили Бронте, која се прославила романом „Оркански висови“.

1863. – Рођен је амерички аутомобилски магнат Хенри Форд, произвођач и конструктор који је највише допринио наглом развоју аутомобилизма. Почео је као ковач, али је временом успио да изгради читаву индустријску империју. Прве „бензинске кочије“ конструисао је 1896, а од 1899. бавио се производњом аутомобила, касније и трактора. Први је увео серијску производњу, као и повољно кредитирање купаца устројено тако да просјечном грађанину САД аутомобили буду доступни. Године 1908. створио је „Модел Т“, „Народни аутомобил“ који је моторизовао САД. Написао је сјећања: „Мој живот и рад“, али и антисемитско дјело „Међународни Јеврејин“, којег се касније одрекао.

1898. – Рођен је енглески вајар Хенри Мур, један од највећих скулптора 20. вијека, инострани члан Српске академије наука и уметности. Инспирисао се архаичном и примитивном умјетношћу, нарочито стваралаштвом становника предколумбовске Америке. Под утицајем шпанског сликара Пабла Пикаса и француског вајара румунског поријекла Константина Бранкушија, тежио је синтези апстрактних облика и надреалистичких идеја.

1898. – Умро је њемачки државник Ото фон Бизмарк /фон Бизмарк-Шенхаузен/, назван „гвоздени канцелар“, који је „крвљу и гвожђем“ ујединио њемачке државе. Постао је 1862. канцелар Пруске, 1864. у савезу са Аустријом напао је Данску и освојио Шлезвиг, а онда се окренуо против Беча и 1866. поразио Аустрију, што му је омогућило да с Пруском уједини сјеверне њемачке државице у Сјеверноњемачки савез. Испровоцирао је Њемачко-француски рат и послије побједе над Француском прогласио је почетком 1871. Њемачку царевином, а Вилхелма Првог царем. Сузбијао је сепаратизам њемачког римокатоличког југа. Године 1878. објавио је „Изузетни закон“ /“Лекс специалис“/, којим је социјалдемократију ставио ван закона, али је паралелно увео социјалне реформе. Због неслагања са новим царем Вилхелмом Другим, 1890. повукао се са власти, послије 28 година готово неограничене владавине.

1912. – Умро је јапански цар Меиђи током чије владавине је Јапан преображен у модерну државу. Био је то почетак велике империјалне експанзије те земље. Ипак огромна привредна и научна снага савременог Јапана највећим дијелом је изграђена тек послије Другог свјетског рата.

1930. – Уругвај је у Монтевидеу, побједом у финалу првог свјетског фудбалског првенства над Аргентином са 4:2, постао први свјетски шампион. Претходно је у полуфиналу са 6:1 побиједио Краљевину Југославију, у утакмици која је обиловала судском самовољом на штету југословенског тима.

1945. – Америчку крстарицу „Индијанаполис“ потопила је јапанска подморница, усмртивши више од 800 људи.

1966. – Енглеска је побједом над Њемачком резултатом 4:2 у финалу свјетског фудбалског првенства одиграном на лондонском стадиону „Вембли“ први пут постала првак свијета.

1971. – У јапански путнички „Боинг 727“ ударио је борбени авион, изазвавши смрт 162 људи.

1974. – Турска, Грчка и Велика Британија потписале су споразум о прекиду ватре на Кипру. До борбених дејстава је дошло након што су се турске трупе искрцале на том медитеранском острву 1973. да би спријечиле уједињење Кипра са Грчком, што је била тежња већине кипарских Грка од стицања независности 1960. До тада је то острво било британска колонија.

1975. – У Хелсинкију је почела Конференција о европској безбједности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере Совјетског Савеза и САД. Главни циљ скупа било је осигурање мира у Европи.

1980. – Послије 74 године британско-француске колонијалне управе, пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао је независност под именом Република Вануату.

1989. – Генерал Војћех Јарузелски напустио је послије осам година положај шефа владајуће комунистичке партије, а нови лидер пољских комуниста постао је његов пријатељ и штићеник Мјечислав Раковски.

1990. – Члан британског парламента, конзервативац Јан Гау, близак сарадник Маргарет Тачер, погинуо је у експлозији бомбе коју је у аутомобил подметнула Ирска републиканска армија.

1993. – Лидери босанских муслимана /Бошњака/ Срба и Хрвата из Босне и Херцеговине, постигли су на мировним преговорима у Женеви договор, према којем би БиХ чиниле три етничке републике. Ни овај споразум није зауставио грађански рат, највише због уплитања иностраних интереса.

1997. – Двојица арапских исламских терориста, самоубица, усмртили су у Јерусалиму 18 људи.

1999. – Америчка војска званично је окончала операције у Панами, послије стогодишњег присуства у тој земљи Централне Америке, коју су САД и основале ради ефикасније контроле над Панамским каналом. До 1903. Панама је била саставни дио Колумбије, али су САД измислиле подршку тамошњем „Покрету за самосталност“, пошто се влада Колумбије није сложила с предлозима САД везаним за статус Панамског канала.

2003. – Посљедња „буба“ сишла је са производне траке у Мексику „фолксваген“ број 21.529.464, колико их је за 68 година произведено у Њемачкој и другим земљама, чиме је окончана историја најдуже произвођеног аутомобила. Производња „фолксвагена“ била је идеја њемачког нацистичког лидера Адолфа Хитлера, с циљем да се произведе аутомобил доступан сваком Нијемцу. Изглед каросерије популарне „бубе“ дјело је Фердинанда Поршеа.

2004. – У експлозији гасовода у белгијској индустријској зони Гисленгијен, 30 километара југозападно од Брисела, погинуло је 14 људи.

2007. – Умро је шведски режисер Ингмар Бергман, један од највећих умјетника кинематографије уопште. Иза Бергмана су остала 54 филма, 126 позоришних представа и 39 радио-драма, бројни сценарији, књиге. У театру је оставио дубок траг интерпретирајући скандинавске и руске класике, али и савремену драмску литературу. Од 1963. био је директор Краљевског драмског театра Шведске. Први филм је снимио 1946. а интернационалну славу му је донио филм „Осмеси љетње ноћи“, који је на Фестивалу у Кану добио награду као најбоља комедија. Наредне године у Кану са „Седмим печатом“ освојио је специјалну награду жирија. Додијељена му је награда за животно дјело Америчке филмске академије и три Оскара за најбоље стране филмове /“Дјевичански извор“, „Кроз тамно стакло“ и „Фани и Александар“/. Остали дјела: „Дивље јагоде“, „Тишина“, „Пероне“, „Шапат и крикови“, „Јесења соната“.

2007. – Британска војска је окончала 38 година дугу ванредну операцију у Сјеверној Ирској, пошто је претходно укинута директна управа Лондона и формирана редовна цивилна управа. Ријеч је о најдужој операцији у историји оружаних снага Велике Британије започетој 1969. Од почетка избијања сукоба између католика и протестаната 1969. у Сјеверној Ирској је службовало преко 300.000 британских војника, при чему су погинула 763 војника и око 3.500 цивила.

2017. – Умро је Микеланђело Антониони, италијански филмски режисер. Прославио се филмовима „Увећање“ и „Авантура“. Антониони „пјесник с камером“ оставио је за собом 25 филмова. Радио је као сценариста за Роберта Роселинија, Федерика Фелинија и Марсела Карнеа, да би први пут стао иза камере 1942, снимајући документарне филмове /“Људи са ријеке По“/. Први дугометражни филм – „Хроника једне љубави“ снимио је 1950. Његов филм „Авантура“ је проглашен ремек дјелом и сматра се једним од десет најбољих остварења у историји кинематографије. Оскара за животно дело добио је 1995. Остала дела: „Ноћ“, „Помрачење“, „Црвена пустиња“, „Кота Забриски“, „Професија: репортер“, „Орао је имао двије главе“, „Изнад облака“ /са Вимом Вендерсом/ омнибус „Ерос“ /са Вонг Кар Вајем и Стивеном Содербергом/.

2014. – Аргентина је званично банкротирала, пошто тамошње власти нису успјеле да се договоре са америчким фондовима о репрограму дуга земље. Године 2001. Аргентина је већ доживјела банкрот, након што је објелодањено да земља није у стању да отплати дуг од 95 милијарди долара.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here