Догодило се на данашњи дан 23. јун

0
80

Данас је уторак, 23. јун, 175. дан 2020 године, a dо краја године остао је 191 дан.

Догађаји који су обиљежили данашњи дан:

1501 – Португалски морепловац Педро Кабрал вратио се у отаџбину са путовања, током којег је Бразил прогласио посједом Португалије.

1611 – Енглеског истраживача Хенрија Хадсона, који је први испитао источне обале Гренланда и ријеку Хадсон, побуњена посада његовог брода „Diskaveri“, са осморицом присталица, оставила у Хадсоновом заливу, гдје су потом сви умрли од глади и зиме. Током четири путовања истраживао је Сјеверни ледени океан, покушавајући да открије морски пут из Европе у Азију преко Арктика, при чему је открио и Хадсоново море и Хадсонов мореуз.

1668 – Рођен италијански филозоф, историчар и теоретичар права Ђовани Батиста Вико или Ђанбатиста, оснивач филозофије историје и претеча модерне естетике. На универзитету у родном Напуљу 1697. године постао је професор реторике. Прије тога, десетак година изучавао је Платона и Корнелија Тацита, своје омиљене писце, јер је, према његовим ријечима, први „описивао идеалног човјека, а други човјека какав јесте“. Напуљски краљ Карло Трећи 1735. године именовао га је за краљевског историографа. Сматрао је да се право рађа из свијести човјечанства и учествује у промјенама човјековог духа (мишљења), па разлог промјена треба тражити у општој историји човјековог развоја. Тврдио је да је површни осјећај правде нагонски и да се изражава у религијским облицима, да у каснијем развоју човјек постаје способан за апстрактно мишљење и тек потом за филозофска начела права. У складу с тим дијелио је римско право на божанску, херојску и људску фазу, а историју је – према „Закону историјских циклуса“ – посматрао као кружни ток и смјену тих трију фаза. То схватање подлога је његове филозофије историје, коју је утемељио као посебну научну дисциплину, идентификујући је са свијешћу човјечанства о својим дјелима: историју ствара човјек, изван свијета природе. Пјесништво је издвојио као аутономну еманацију духа, а и сам је писао стихове на латинском и италијанском. Насупрот картезијанском примату разума, створио је теорију о трима главним фазама духа: осјећајној, фантазијској и разумској, при чему умјетност настаје на другом степену, а филозофија је израз чистог ума. Дјела: „Принципи нове науке о заједничкој природи нација“, „Универзално право“, „Аутобиографија“.

1785 – Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије продрла у Цетиње, гдје паша није поштедио ни манастир који је крајем 15. вијека саградио Иван Црнојевић, према предању његов предак (Бушатлије су потурчењаци). Манастир у којем је била прва штампарија Јужних Словена, 1786. године обновио је владика Петар Први Петровић Његош. У њој су од 1493. године штампане ћириличне књиге, укључујући „Октоих првогласник“.

1848 – Због декрета о укидању „народних радионица“, отворених под притиском радничких демонстрација у фебруару 1848. године, у којима се запослило 150.000 незапослених, у Паризу је избио устанак радника, који је послије три дана угушио генерал Луј Кавењак и наредио стријељање 11.000 радника.

1862 – Турска артиљерија са Калемегдана бомбардовала београдску варош, послије чега су добровољци из Србије и других српских крајева похрлили у одбрану Београда. Легијом у којој је пола добровољаца било из Војводине командовао је пјесник Владислав Каћански. Кад је са политичким рјешењем кризе легија распуштена, дио војвођанских добровољаца остао је у Београду и ступио у српску војску.

1875 – Послије напада хајдука под вођством Пере Тунгуза на турски караван у Биншини, избио је Невесињски устанак, највећи против Отоманског царства у БиХ. Устанак се брзо ширио и након мјесец дана букнуо је и у Босанској Крајини, а Црна Гора је свим средствима помагала устанике. У неколико бојева устаници су однијели побједе, највећу на Муратовици, гдје су Турци 10. и 11. новембра 1875. изгубили 1.325 људи. Устанак је заинтересовао Европу за стање у земљама под турском влашћу. Србија и Црна Гора су у љето 1876. објавиле рат Отоманском царству у који се 1877. укључила Русија. Рат је завршен за Србе неправедним Санстефанским миром, донекле ревидираним 1878. на Берлинском конгресу.

1894 – Рођен енглески краљ Едвард Осми, који је на пријестоље ступио 1936, али га се, исте године, под притиском владе и парламента – због женидбе Американком Волис Симпсон, двоструком распуштеницом – одрекао у корист млађег брата Џорџа Шестог. Потом је до смрти 1972. живио у иностранству као војвода од Виндзора.

1943 – У Лондону је у Другом свјетском рату, под предсједништвом премијера Винстона Черчила, на састанку штабова британске армије ради утврђивања планова за ратне операције у Италији и на Средоземљу, одлучено је да се Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије позове да садејствује, везујући на свом бојишту што више фашистичких снага.

1945 – Јапански командант генерал Мицуру Ушиђима послије пораза од америчких трупа извршио самоубиство на острву Окинава, попришту најкрвавије битке на Пацифику у Другом свјетском рату. Званично је саопштено да је током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила.

1947 – У САД усвојен такозвани Тафт – Хартлијев закон, којим је ограничено право радника да организују штрајкове и приморан синдикат да искључи прокомунистичке руководиоце. Шефу државе дато је право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцијени опасном за националну безбједност, а убрзо је антикомунистичка хистерија достигла неслућене размјере кампањом републиканског сенатора Џозефа Макартија.

1956 – Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за предсједника Египта.

1970 – Студенти у Токију сукобили се са полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбједности.

1980 – Управљајући авионом погинуо Санђај Ганди, син шефа индијске владе Индире Ганди, за којег се вјеровало да ће је наслиједити у врху индијске политичке сцене.

1985 – Изнад Атлантског океана експлодирала бомба коју су подметнули Сики терористи у авион „Боинг 747“ компаније „Ер Индија“ на линији Торонто-Бомбај, усмртивши свих 329 путника и чланова посаде.

1993 – Нигеријски диктатор генерал Ибрахим Бабангида поништио предсједничке изборе од 12. јуна и онемогућио повратак демократије.

1994 – Јужна Африка – послије деценија међународне изолације због политике апартхејда – враћена у Генералну скупштину УН.

1995 – Умро амерички микробиолог Џонас Едвард Салк, који је 1954. пронашао вакцину против дјечије парализе, епохално откриће које је на минимум смањило опасност од опаке болести.

1995 – Чеченски исламски сепаратисти и руски преговарачи споразумјели се о продужењу прекида ватре, који су претходно Чечени неколико пута кршили.

1996 – Умро грчки државник и економиста Андреас Папандреу, први социјалистички премијер Грчке. Био је шеф владе од 1981. до 1989. и од 1993. до јануара 1996, када се повукао због болести. Предавао је на америчким универзитетима Харвард и Беркли, а у политички живот Грчке ушао је 1961. као члан Уније центра, странке свог оца Георгиоса. У очевој влади био је министар, али је дао оставку због несугласица са десним струјама у партији, а 1965. је напустио земљу. По повратку, послије војног пуча 1967. је затваран као противних диктатуре, а 1968. је добио дозволу да оде у САД. Вратио се 1974. и основао Свегрчки социјалистички покрет /ПАСОК/, са којим је добио изборе 1977, а премијер је постао четири године потом кад је ПАСОК поново побиједио на изборима.

1998 – Умрла америчка филмска глумица ирског поријекла Морин О` Саливен, позната по улогама Тарзанове партнерке Џејн у серији филмова са Џонијем Вајсмилером. Филмови: „Тарзан и његова другарица“, „Тарзан и његов син“, „Високи човјек“, „Дејвид Коперфилд“, „Ана Карењина“, „Браћа Маркс на тркама“, „Кардинал Ришеље“, „Понос и предрасуде“.

2003 – Међународни одбор за истину о Радовану Караџићу представио збирку ратних наредби бившег предсједника Републике Српске и хашког оптуженика Радована Караџића које је издавао од 13. јуна до краја рата 1995. године.

2016 – Велика Британија са 52 одсто напрема 48 одсто гласова подржала „Брегзит“ или за излазак из ЕУ. Излазност на референдум била је 71,8 одсто.

Постави одговор

Молимо унесите свој коментар!
Овдје унесите своје име

fourteen + nine =