Данас је уторак, 23. јун, 175. дан 2020 године, a dо краја године остао је 191 дан.
Догађаји који су обиљежили данашњи дан:
1501 – Португалски морепловац Педро Кабрал вратио се у отаџбину са путовања, током којег је Бразил прогласио посједом Португалије.
1611 – Енглеског истраживача Хенрија Хадсона, који је први испитао источне обале Гренланда и ријеку Хадсон, побуњена посада његовог брода „Diskaveri“, са осморицом присталица, оставила у Хадсоновом заливу, гдје су потом сви умрли од глади и зиме. Током четири путовања истраживао је Сјеверни ледени океан, покушавајући да открије морски пут из Европе у Азију преко Арктика, при чему је открио и Хадсоново море и Хадсонов мореуз.
1668 – Рођен италијански филозоф, историчар и теоретичар права Ђовани Батиста Вико или Ђанбатиста, оснивач филозофије историје и претеча модерне естетике. На универзитету у родном Напуљу 1697. године постао је професор реторике. Прије тога, десетак година изучавао је Платона и Корнелија Тацита, своје омиљене писце, јер је, према његовим ријечима, први „описивао идеалног човјека, а други човјека какав јесте“. Напуљски краљ Карло Трећи 1735. године именовао га је за краљевског историографа. Сматрао је да се право рађа из свијести човјечанства и учествује у промјенама човјековог духа (мишљења), па разлог промјена треба тражити у општој историји човјековог развоја. Тврдио је да је површни осјећај правде нагонски и да се изражава у религијским облицима, да у каснијем развоју човјек постаје способан за апстрактно мишљење и тек потом за филозофска начела права. У складу с тим дијелио је римско право на божанску, херојску и људску фазу, а историју је – према „Закону историјских циклуса“ – посматрао као кружни ток и смјену тих трију фаза. То схватање подлога је његове филозофије историје, коју је утемељио као посебну научну дисциплину, идентификујући је са свијешћу човјечанства о својим дјелима: историју ствара човјек, изван свијета природе. Пјесништво је издвојио као аутономну еманацију духа, а и сам је писао стихове на латинском и италијанском. Насупрот картезијанском примату разума, створио је теорију о трима главним фазама духа: осјећајној, фантазијској и разумској, при чему умјетност настаје на другом степену, а филозофија је израз чистог ума. Дјела: „Принципи нове науке о заједничкој природи нација“, „Универзално право“, „Аутобиографија“.
1785 – Турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије продрла у Цетиње, гдје паша није поштедио ни манастир који је крајем 15. вијека саградио Иван Црнојевић, према предању његов предак (Бушатлије су потурчењаци). Манастир у којем је била прва штампарија Јужних Словена, 1786. године обновио је владика Петар Први Петровић Његош. У њој су од 1493. године штампане ћириличне књиге, укључујући „Октоих првогласник“.
1848 – Због декрета о укидању „народних радионица“, отворених под притиском радничких демонстрација у фебруару 1848. године, у којима се запослило 150.000 незапослених, у Паризу је избио устанак радника, који је послије три дана угушио генерал Луј Кавењак и наредио стријељање 11.000 радника.
1862 – Турска артиљерија са Калемегдана бомбардовала београдску варош, послије чега су добровољци из Србије и других српских крајева похрлили у одбрану Београда. Легијом у којој је пола добровољаца било из Војводине командовао је пјесник Владислав Каћански. Кад је са политичким рјешењем кризе легија распуштена, дио војвођанских добровољаца остао је у Београду и ступио у српску војску.
1875 – Послије напада хајдука под вођством Пере Тунгуза на турски караван у Биншини, избио је Невесињски устанак, највећи против Отоманског царства у БиХ. Устанак се брзо ширио и након мјесец дана букнуо је и у Босанској Крајини, а Црна Гора је свим средствима помагала устанике. У неколико бојева устаници су однијели побједе, највећу на Муратовици, гдје су Турци 10. и 11. новембра 1875. изгубили 1.325 људи. Устанак је заинтересовао Европу за стање у земљама под турском влашћу. Србија и Црна Гора су у љето 1876. објавиле рат Отоманском царству у који се 1877. укључила Русија. Рат је завршен за Србе неправедним Санстефанским миром, донекле ревидираним 1878. на Берлинском конгресу.
1894 – Рођен енглески краљ Едвард Осми, који је на пријестоље ступио 1936, али га се, исте године, под притиском владе и парламента – због женидбе Американком Волис Симпсон, двоструком распуштеницом – одрекао у корист млађег брата Џорџа Шестог. Потом је до смрти 1972. живио у иностранству као војвода од Виндзора.
1943 – У Лондону је у Другом свјетском рату, под предсједништвом премијера Винстона Черчила, на састанку штабова британске армије ради утврђивања планова за ратне операције у Италији и на Средоземљу, одлучено је да се Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије позове да садејствује, везујући на свом бојишту што више фашистичких снага.
1945 – Јапански командант генерал Мицуру Ушиђима послије пораза од америчких трупа извршио самоубиство на острву Окинава, попришту најкрвавије битке на Пацифику у Другом свјетском рату. Званично је саопштено да је током борби за Окинаву погинуло 234.183 војника и цивила.
1947 – У САД усвојен такозвани Тафт – Хартлијев закон, којим је ограничено право радника да организују штрајкове и приморан синдикат да искључи прокомунистичке руководиоце. Шефу државе дато је право да на 80 дана суспендује сваку штрајкачку акцију коју оцијени опасном за националну безбједност, а убрзо је антикомунистичка хистерија достигла неслућене размјере кампањом републиканског сенатора Џозефа Макартија.
1956 – Пуковник Гамал Абдел Насер изабран за предсједника Египта.
1970 – Студенти у Токију сукобили се са полицијом током великих демонстрација против продужења америчко-јапанског пакта о безбједности.
1980 – Управљајући авионом погинуо Санђај Ганди, син шефа индијске владе Индире Ганди, за којег се вјеровало да ће је наслиједити у врху индијске политичке сцене.
1985 – Изнад Атлантског океана експлодирала бомба коју су подметнули Сики терористи у авион „Боинг 747“ компаније „Ер Индија“ на линији Торонто-Бомбај, усмртивши свих 329 путника и чланова посаде.
1993 – Нигеријски диктатор генерал Ибрахим Бабангида поништио предсједничке изборе од 12. јуна и онемогућио повратак демократије.
1994 – Јужна Африка – послије деценија међународне изолације због политике апартхејда – враћена у Генералну скупштину УН.
1995 – Умро амерички микробиолог Џонас Едвард Салк, који је 1954. пронашао вакцину против дјечије парализе, епохално откриће које је на минимум смањило опасност од опаке болести.
1995 – Чеченски исламски сепаратисти и руски преговарачи споразумјели се о продужењу прекида ватре, који су претходно Чечени неколико пута кршили.
1996 – Умро грчки државник и економиста Андреас Папандреу, први социјалистички премијер Грчке. Био је шеф владе од 1981. до 1989. и од 1993. до јануара 1996, када се повукао због болести. Предавао је на америчким универзитетима Харвард и Беркли, а у политички живот Грчке ушао је 1961. као члан Уније центра, странке свог оца Георгиоса. У очевој влади био је министар, али је дао оставку због несугласица са десним струјама у партији, а 1965. је напустио земљу. По повратку, послије војног пуча 1967. је затваран као противних диктатуре, а 1968. је добио дозволу да оде у САД. Вратио се 1974. и основао Свегрчки социјалистички покрет /ПАСОК/, са којим је добио изборе 1977, а премијер је постао четири године потом кад је ПАСОК поново побиједио на изборима.
1998 – Умрла америчка филмска глумица ирског поријекла Морин О` Саливен, позната по улогама Тарзанове партнерке Џејн у серији филмова са Џонијем Вајсмилером. Филмови: „Тарзан и његова другарица“, „Тарзан и његов син“, „Високи човјек“, „Дејвид Коперфилд“, „Ана Карењина“, „Браћа Маркс на тркама“, „Кардинал Ришеље“, „Понос и предрасуде“.
2003 – Међународни одбор за истину о Радовану Караџићу представио збирку ратних наредби бившег предсједника Републике Српске и хашког оптуженика Радована Караџића које је издавао од 13. јуна до краја рата 1995. године.
2016 – Велика Британија са 52 одсто напрема 48 одсто гласова подржала „Брегзит“ или за излазак из ЕУ. Излазност на референдум била је 71,8 одсто.