Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас у Сарајеву да ће у наредном периоду бити потребан озбиљан политички разговор о многим темама у БиХ, између осталог о 14 приоритета из Мишљења Европске комисије, реформи Устава, питању удаљавања страних судија из Уставног суда, као и затварању Канцеларије високог представника у БиХ.
„Биће тешко доћи до промјене Устава, која се очекује у овој фази. Ово је неуобичајено за процес придруживања ЕУ. Обично се на крају, пред само пуноправно чланство, тражи корекција Устава, а нама то траже готово на почетку“, рекао је Додик новинарима након састанка чланова Предсједништва са шефом Делегације ЕУ у БиХ Јоханом Сатлером.
Он је додао да је Сатлер данас члановима Предсједништва уручио Извјештај о напретку БиХ ка чланству у ЕУ, према којем БиХ предстоји доста обавеза, те оцијенио да је добро што би у наредној години БиХ могла да има отворена врата за кандидатски статус за чланство у ЕУ.
Додик је рекао да је сагласан са дијелом Извјештаја Европске комисије у којем се наводи да у БиХ постоје проблеми у области правосуђа и владавине права.
„Али, они су то креирали, а не ми“, истакао је Додик, подсјећајући да се ради о рјешењима која је наметнуо високи представник.
„Ми говоримо 20 година да то не ваља. И стварно не ваља, то је катастрофа“, рекао је Додик и поручио да је у БиХ потребна свеобухватна реформа правосуђа, а не његових сегмената.
Према његовим ријечима, у првом реду треба разговарати о позицији Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/, па тек онда усвајати неко рјешење.
„ВСТС је мимо Устава формиран, катастрофалним политикама /високог представника/ Педија Ешдауна које је наметао овдје“, рекао је Додик и констатовао да је за све будуће промјене потребно постићи политички компромис у складу са Уставом.
Говорећи о томе да оцјене у Извјештају Европске комисије нису повољне за БиХ, он је навео да су у Извјештају изнесени ставови како Европска комисија види БиХ.
„Шта ја треба да причам о БиХ која је заробљена, неспособна да се креће, заробљена међународним интервенционизмом“, истакао је Додик и оцијенио да овакве ствари објективно не помажу.
Додик је навео да је на састанку разговарано и о пакету помоћи од девет милијарди евра за западни Балкан.
„Пакет је за регион и још не знамо колико је то за БиХ, али вјерујемо да ће обухватити главне инвестиције као што су Коридор `Пет це` и жељезничке пруге“, рекао је Додик и додао да би за све било добро да буду обухваћени и пројекти такозване „зелене политике“, односно политике еколошких приступа, међу којима је и енергетска ефикасност јавних објеката.
Српски члан Предсједништва БиХ очекује да ће наредних дана бити познато колико је од ових средстава грант, а колико су кредитна средства, као и који су услови за цијели регион.
„Вјерујем да ће бити и политичких услова, до сада је бар увијек тако било“, закључио је Додик.
