До објективне слике о Сребреници – сва дешавања сагледати у цјелини

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је потребно да се догађаји у Сребреници, али и њеној широј околини, од 1992. до 1995, посматрају у цјелини, јер је само на тај начин могуће створити контекстуално јасну и објективну слику о ратним дешавањима на том простору из јула 1995. године.

– Важно је да свакој теми приступимо и слободно и озбиљно, а посебно оним темама које су произвеле многе процесе или дуготрајне посљедице“, рекла је Цвијановићева обраћајући се на Међународној научној конференцији о теми „Сребреница, стварност и манипулације – која се данас и сутра одржава у Бањалуци, а окупила је еминентне стручњаке из Русије, САД, Њемачке, Израела, Италије, региона и БиХ.

Предсједник Републике је додала да су у посљедње 24 године, о Сребреници и догађајима из јула 1995, писали и говорили многи.

– Ако на интернет претраживачу укуцамо ријеч ‘Сребреница’, прво што ће нам понудити јесу текстови и чланци о страдању Бошњака, о судским процесима и пресудама за злочине над Бошњацима, као и фотографије Меморијалног центра у Поточарима. Та су страдања била тешка, а сваки злочин заслужује осуду, као што и свака жртва заслужује поштовање – рекла је Цвијановићева.

Нажалост, истакла је она, у случају Сребренице постоје признате и непризнате, препознате и непрепознате жртве, па би тако неки необавијештени истраживач могао закључити да је прије 11. јула 1995. године на том подручју владао мир и да прије тог дана није испаљен нити један једини метак.

– Није довољно то што се у Републици Српској зна да је таква интерпретација непотпуна, нетачна, злонамјерна и плански конструисана, уколико се не будемо борили да истина изађе ван наших граница. Због тога је важан сваки догађај, па тако и ова конференција, да окупљамо интелектуалце и тражимо саговорнике који су заинтересовани да чују шта се на простору Сребренице, дешавало у периоду од 1992. до 1995. године – нагласила је Цвијановићева.

Она је истакла да није циљ ни ове конференције, ни било које друге расправе о Сребреници, да се поричу злочини које су починили поједини припадници српског народа, али истовремено нико не треба очекивати да се може толерисати злонамјерна конструкција чији је циљ да се геноцидном прогласи Република Српска или народ који је у прошлости неколико пута био суочен са стварним покушајима истребљења.

– Оно што је потребно јесте да се догађаји у Сребреници, али и њеној широј околини, од 1992. до 1995, посматрају у цјелини, јер је само на тај начин могуће створити контекстуално јасну и објективну слику о ратним дешавањима на том простору из јула 1995. године – поручила је предсјендик Републике.

То значи, појаснила је она, да се морају узимати у обзир и ратни злочини над Србима у Кравици, Скеланима, Залазју и другим мјестима у околини Сребренице, које су починили припадници 28. дивизије такозване Армије БиХ, под командом Насера Орића.

– Мора се узети у обзир и улога међународних актера у Сребреници, почевши од чињенице да је тај град 1993. године проглашен за демилитаризовану зону, у којој је био стациониран холандски батаљон УНПРОФОР-а са задатком да разоружају муслиманске јединице, али то, нису никада урадили.Напротив, омогућили су им да се унутар демилитаризоване зоне консолидују, да нападају околна српска села, да врше монструозне злочине над српским становништвом, а да се потом безбједно враћају у зону унутар које, формално, нису смјели ни да постоје као оружана формација – подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да се свакао не могу занемарити ни свједочења појединих сребреничких Бошњака, попут Ибрана Мустафића и Хакије Мехољића, који тврде да је Алија Изетбеговић за вријеме ратних сукоба неколико пута говорио о плану да се Сребреница и тамошњи Бошњаци жртвују, како би НАТО добио легитимитет за војну интервенцију на Републику Српску.

– Интересантно је и то што се теза ‘спречавање нове Сребренице’ често користила као изговор за интервенције западних сила, не само на Републику Српску и Савезну Републику Југославију, већ и на земље попут Ирака и Либије. Сребреница је, дакле, послужила као бјанко оправдање за војне интервенције широм свијета, и кориштена је с намјером да се на ову причу стави тачка и да се свака рационална дебата о догађајима у Сребреници унапријед прогласи за релативизацију злочина, вријеђање жртава, негирање геноцида и слично – нагласила је предсједник Српске.

Она је оцијенила да из ове дискусије свакако не треба изоставити ни контекст међународног или судовања на нивоу БиХ кад су у питању ратни злочини.

– С циљем утврђивања истине о ратним дешавањима у Сребреници и њеној широј околини, Влада Републике Српске је основала Међународну комисију за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године – навела је Цвијановићева.

Она је рекла да је основни задатак ове комисије, која је састављена од стручњака из неколико држава, да утврди пуну истину, узимајући у обзир све расположиве доказе и релевантне чињенице о дешавањима на овом подручју током цијелог рата.

– Реакције на формирање ове комисије у Сарајеву, али и дијелу међународне заједнице биле су такве, да се могло закључити да многима није у интересу да се дође до истине о Сребреници, нити да се о тој теми дискутује на основу расположивих чињеница, говорећи чак и да то представља корак уназад у процесу помирења у БиХ – рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је то неразуман став, јер би свако нормалан помислио да би управо утврђивање истине највише допринијело процесу помирења, али и правично суђење свим починиоцима ратних злочина, без обзира на националност или униформу коју су носили.

 – За злочине у Сребреници почињене над Бошњацима, многи су осуђени на вишегодишње затворске казне док за злочине над српским жртвама у сребреничкој регији још нико није осуђен, тако да породице жртава ни 24 године након завршетка рата нису добиле правду ни пред међународним, нити пред домаћим судовима. Одговорности је ослобођен чак и командант 28. дивизије Насер Орић, за којег постоје докази да је крив, не само по командној одговорности по којој је суђено српским командантима, већ и по личној улози у ратним злочинима над српским цивилима – нагласила је предсједница Српске.

Цвијановићева каже да због тога жели истаћи да оно што представља стварни корак уназад у процесу помирења, није рад комисије, утврђивање истине, нити конференција попут ове, већ чињеница да судови за ратне злочине не третирају једнако све жртве, нити све злочинце.

– Иако обесхрабрујуће, то нас мора мотивисати да још снажније свједочимо, говоримо и пишемо, те на тај начин промовишемо истину о рату и страдању свих, како политички мотивисане судске пресуде сутра не би представљале основ за дјеловање против Републике Српске, које је ионако, и до сада било острашћено – нагласила је Цвијановићева.

Са овом поруком, она је поздравила све учеснике конференције и захвалила свим учесницима и организаторима ове конференције, пожељевши им успјешан рад.

ОДГОВОРИ

Молимо вас да унесете коментар!
Молимо вас да овдје унесете своје име