Деминирано тек пола планиране територије

0
224
Од мина, које и након 28 година од завршетка рата угрожавају животе људи у БиХ, лани је очишћено око 52 квадратна километра, а ако се настави овим темпом убојита средства вребаће и у наредних деценију и по.

Да је опасност од мина свакодневица у БиХ потврђује смрт четрдесетосмогодишњег мушкарца из Тешња који је у понедјељак страдао на брду Бецањ у шуми звана Присјека код Добоја, када је нагазио на противпјешадијску мину, чија детонација је одбацила још двије особе, које пуком срећом нису повријеђене.

Према посљедњим подацима који су објављени у извјештају о противминском дјеловању Центра за уклањање мина БиХ (БХМАЦ) за прошлу годину, заостала убојита средства директно угрожавају 132.803 грађана, од чега 14.611 дјечака и 13.772 дјевојчице настањених у 118 локалних заједница.

У наведеном извјештају стоји да БиХ спада у ред земаља које се суочавају с великим минским проблемом те да је у јануару 2023. године под минама било 869,64 квадратна километра, што је 1,69 одсто укупне површине земље.

У овом документу који је јуче објављен на сајту еконсултације.ба наводи се да се у 2022. години догодила једна минска несрећа и то на подручју Лукавца гдје је погинуо мушкарац прикупљајући огрев за зиму, а од завршетка рата мине су однијеле 623 живота.

Процјене су да у шумама, њивама и другим територијама земље има још 171.471 мина.

– У 2022. години сумњива опасна површина смањена је за 52,74 квадратна километра, а укупно утрошена средства за противминске акције износила су 31.653.180 КМ. Домаће институције БиХ су за процес деминирања лани издвојиле 16.302.532 КМ, док је од страних донатора и међународних извора финансирања утрошено 15.350.648 КМ – стоји у извјештају.

Директор БХМАЦ-а Саша Обрадовић каже за “Глас” да БиХ има довољно капацитета за деминирање, али да донације које добијају организације нису довољне за пуни капацитет рада, односно да ослободе 100 квадратних километара годишње, колико је планирано стратегијом.

– Испунимо пола од годишњег плана. У процес деминирања морају се укључити сви, почевши од општина, кантона, ентитета до нивоа БиХ, потребно је средства издвајати директно за деминирање како би се тимови још боље опремили и како би земљу очистили од мина до 2030. године, што нам је циљ – казао је Обрадовић.

Помоћник директора за деминирање у Републичкој управи Цивилне заштите Драган Кос каже за “Глас” да су тимови којима руководи лани очистили 359.000 квадратних метара те да толико планирају и ове године.

–  Добој и Теслић су у Српској најзагађенији минама, донатори бјеже од тог терена, ми радимо колико можемо али то је заиста захтјеван, тежак и опасан терен. Треба узети у обзир да наш посао није само деминирање јер радимо и као спасиоци, рониоци и много тога другог – рекао је Кос.

Тимови

У извјештају се наводи да је БиХ лани имала 24 акредитоване организације за противминско дјеловање од чега је десет комерцијалних, девет невладиних и пет владиних организација.

Саша Обрадовић каже да много новца одлази кроз буџете за тимове чији је рад у 80 одсто случајева теренски.

– Деминирање није јефтин посао. Новац се троши на осигурање и смјештај деминера на терену, храну, за опрему, а тиму који ради на неприступачном терену мора се обезбиједити и медицинска подршка – објашњава он.

 

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here