Дан словенске писмености и културе традиционално се прославља 24. маја у знак сjећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма. Тај дан је празник у читавом словенском свијету, а одлуком Владе Републике Србије од прошле године обиљежава се и у Србији.
Очување идентитета одржава друштво, а без језика нема ни нације. Споменици, улице и датуми посвећени су оснивачима словенског језика.
Прво писмо Словена, створили су Ћирило и Методије а њихов рад уз описмењавање Словена био је допринос свjетској култури и цивилизацији.
Појам стари Словени означава све словенске народе у периоду пре примања хришћанства. Старословенски је први писани словенски језик на основу говора јужних Словена из околине Солуна.
Словени обухватају велики део Европе и знатан део Азије, па самим тим словенске језике говори око три стотине милиона људи. Словенске језике дијелимо на три групе:
Источнословенска група – руски, украјински, бjелоруски
Западнословенска група – пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски
Јужнословенска група – српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски, црногорски
У вријеме када језици трпе различите ударе и захтијевају питања и посебне одговоре, важно је подсјетити на значај писма и народног језика.
О томе да овај датум упозорава да су језик, писменост и култура најбоље везивно ткиво, наводи и министар културе.
„Овај празник прилика је да се подсјетимо значаја писмености, писма и народног језика који су кроз таму вjекова често били једини а уijвек најважнији залог опстанка и свjетионик за слободу српског народа“, наведено је у саопштењу.
Писмо је живо онолико колико се примjењује а језик се чува високим нивоом културе.
