Дан словенске писмености – како се чува језик

0
121

Дан словенске писмености и културе традиционално се прославља 24. маја у знак сjећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма. Тај дан је празник у читавом словенском свијету, а одлуком Владе Републике Србије од прошле године обиљежава се и у Србији.

Очување идентитета одржава друштво, а без језика нема ни нације. Споменици, улице и датуми посвећени су оснивачима словенског језика.

Прво писмо Словена, створили су Ћирило и Методије а њихов рад уз описмењавање Словена био је допринос свjетској култури и цивилизацији.

Појам стари Словени означава све словенске народе у периоду пре примања хришћанства. Старословенски је први писани словенски језик на основу говора јужних Словена из околине Солуна.

Словени обухватају велики део Европе и знатан део Азије, па самим тим словенске језике говори око три стотине милиона људи. Словенске језике дијелимо на три групе:

Источнословенска група – руски, украјински, бjелоруски

Западнословенска група – пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски

Јужнословенска група – српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски, црногорски

У вријеме када језици трпе различите ударе и захтијевају питања и посебне одговоре, важно је подсјетити на значај писма и народног језика.

О томе да овај датум упозорава да су језик, писменост и култура најбоље везивно ткиво, наводи и министар културе.

„Овај празник прилика је да се подсјетимо значаја писмености, писма и народног језика који су кроз таму вjекова често били једини а уijвек најважнији залог опстанка и свjетионик за слободу српског народа“, наведено је у саопштењу.

Писмо је живо онолико колико се примjењује а језик се чува високим нивоом културе.

Постави одговор

Молимо унесите свој коментар!
Овдје унесите своје име

2 × 2 =