У организацији Народне библиотеке Пале, одржан је други по реду округли сто под називом “Нато агресија на Републику Српску” поводом обиљежавања 9. септембра – Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске. На тај дан 1995. године у 2.12 часова почело је НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра, а у коме је страдало више од стотину цивила.
На округлом столу учествовали су декан Филозофског факултета у Палама Универзитета у Источном Сарајеву, историчар проф. др Драга Мастиловић, српски књижевник и књижевни критичар Недељко Зеленовић и новинар Бранислав Илић, директор Српске новинске агенције у вријеме НАТО бомбардовања.
Мастиловић је рекао да је обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања и агресије на Републику Српску од великог значаја за стварање колекивног памћење српског народа.
„Када је у питању култура памћења, ми патимо од два недостатка- незанања и међусобног непознавање српског народа у различитм областима. Стварање колективног памћења је предуслов да дође до било какве националне интеграције и мислим да у будућности треба радити на колективној култури памћења“, рекао је Мастиловић.
Он је истакао да је неопходно схватити дубинске корјене процеса који су довели до тога “да се НАТО крајем деведесетих година стави у позицију једне ударне песнице међународног механизма који је створен да се Срби као народ првенствено сведу на простор који другима одговара.”
„Мислим да је са историјског аспекта веома битно назначити да се основни подаци о броју авиона, броју бомби које су бачене, жртвама, НАТО губицима, у основи, знају. Оно што ми не знамо јесу дубински корјени тих процеса. Мислим да је битно схватити дубинске процесе који су довели до тога јер ако мислимо да опстанемо као народ на овим просторима ми заиста морамо доћи до тих дубинских корјена како се то не би дешавало у будућности“, рекао је Мастиловић.
Српски књижевник и књижевни критичар Недељко Зеленовић, један од непосредних свједока који је ратне године провео на сарајевском ратишту у Српском Сарајеву, истиче да је НАТО бомбардовање однијело многе животе током рата чије посљедице су видљиве и данас.
„Био сам непосредни свједок страдања Срба у Хаџићима за вријеме рата. Непосредни сам свједок у Братунцу гдје се наставило страдања људи из Хаџића који су почели масовно да умиру, а 99 одсто је имало дијагнозу карцинома који је доведен у везу са бомбардовањем осиромашеним уранијумом. Неколико година сам пратио збивања у Братунцу и непосредно сахрањивао људе. И даље добијам информације да људи умиру, а највише они који су радили у Ремонтном Заводу“, истиче Зеленовић.
Новинар и директор СРНЕ у вријеме НАТО бомбардовања Бранислав Илић наводи да је суштина НАТО агресије била да покаже непокорнима у свијету како ће проћи свако ко се супротстави међународној заједници и не покори им се.
“Наши комуникациони предајници, релеји остали су са друге стране у Сарајеву, емисиони систем је потпуно уништен. Срна је престала са радом, а РТРС је имао слаб сигнал. Након првог дана бомбардовања, након што су готово сви медији престали са радом, схватили смо да се морамо сналазити на други начин., тада се родила идеја да се повежемо путем радио везе па смо поставили антене и предајнике и већ сљедећег дана имали смо увезане све дописнике из значајнијих градова Српске“, рекао је Илић.
Он додаје да су се увезали са београдским радио емитером и тако нашли прозор у свијет.
“Наше вијести су тако емитоване и широм Србије и у свијет, па је тако отишла у свијет и наша прва фотографија обарања НАТО авиона, познатог миража 2000 који је оборен источно од Пала. Насупрот нама, свјетски медији дошли су опремљени унапријед, јер су знали шта ће да се деси“, наглашава Илић.
Као новинар СРНЕ у вријеме НАТО бомбардовања, истиче да је веома поносан на своје колеге који су тада радили у СРНИ и на РТРС-у, који су наставили да се боре и нису поклекли до самога краја.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да су Срби на овим просторима кроз претходни рат претрпјели велике губитке у виду људских живота, те додао да је неопходно да српски народ обиљежава овакве датуме који гаје културу сјећања.
„Ми имамо обавезу као људи што живе на овом простору да једноставно одговарамо сами себи, да ово обиљежавамо и говоримо о овоме због наших будућих генерација. Имали смо покушаје да добијемо улогу колективног кривца, односно јединог кривца за рат на овим несрећним просторима. Од жртве су хтјели да направе кривца и да нама, као српском народу, у будућности, наметну осјећај кривиц“, додао је Ћосић.
НАТО бомбардовање Републике Српске, почело је 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14.септембра. Страдало је више од стотину недужних цивила.
Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби, иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да “не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја”, што је лично потврдио и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
