Мини или мало ледено доба, како га називају истраживачи, је период којим се означава захлађење, који је настао послије топлог периода у средњем вијеку, између 16. и 18. вијека. По студијама стручњака „ново ледено доба“ могло би да се понови 2030. године.
Глациолог, Џулијан Дондесвал, професор физичке географије и директор Института Скот Полар у Кембриџу, ради на облику и протоку ледника, ледених капица и њиховом одговору на климатске промјене, као и вези између некадашњих ледених плоча и морских геолошких записа, користећи разне сателитске, ваздушне и бродске геофизичке алате.
Радио је, на леду и из ваздушних платформи, у многим подручјима Арктика, укључујући Свалбард, руски Ланд Франз Јосеф и Северну Земљу, Исланд, Гренланд и Бафин, острва Девон и Елесмер у Арктичкој Канади. Такође је радио на леденим истраживачким бродовима у Норвешко-Гренландском мору, у фјордовима и на континенталним дијеловима Свалбарда и Гренланда.
На крају посљедњег леденог доба ледене плоче Антарктика повлачиле су се брзином од 50 метара дневно, што је за око 10 пута брже него данас, установили су британски научници.
У студији, коју је водио истраживачки Институт Скот Полар, у Кембриџу, проучавани су узорци с гребена морског дна око Антарктика, да би се израчунало коликом се брзином лед повлачио прије отприлике 12.000 година, када је било посљедње ледено доба на Земљи.
Према студији истраживача уочено је да су се ледници отапали 10 пута брже на годишњем нивоу, у односу на претнодне деценије.
Научници сматрају да ако се климатске промјене наставе овим темпом, могло би да настане и „Ново ледено доба“.
Уз помоћ подводних роботских возила научници су истраживали гребене на морском дну, који су настали приликом притиска леда који се кретао и плутао у води мало изнад самог дна.
Истраживањем су проучили изглед морског дна близу ледене плоче Ларсен, која се налазила источно од Антарктика.
Та ледена плоча покривала је подручје од 53,1 милиона квадратних километара, а у другој половини 20. века, плоча се знатно смањила због повећане температуре ваздуха.
„Ово је прва студија која је дефинитивно показала да стопа повлачења леда може бити тако брза“, рекао је главни аутор студије Џулијан Дондесвал, директор Института Скот Полар.
