Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је да је у БиХ под хитно потребно уредити ситуацију да изабрани функционери из Републике Српске не трпе притиске и безбједносне пријетње, јер то није амбијент у којем могу да функционишу.
Цвијановићева је рекла да оно што се могло чути у јавности у протеклом периоду, а односи се на предсједника Високог судског и тужилачког савјета /ВСТС/ БиХ Милана Тегелтију, „звони на узбуну“ и да је за осуду ако било који грађанин у БиХ или изабрани функционер из било које области каже да се осјећа безбједносно угрожен и да не постоји сигурност за обављање послова које су му повјерени у име народа и Републике Српске.
„Ово је амбијент у којем се тешко функционише и ово није једина притужба коју смо добили од људи који функционишу на нивоу БиХ, а који су под сталним ударом. Тамо се води стална хајка против кадрова из Републике Српске“, рекла је Цвијановићева на конференцији за новинаре у Бањалуци након састанка са Тегелтијом, којем је присуствовао и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.
Предсједник Српске је истакла да је у БиХ потребна коријенита реформа правосуђа, али не циљана на појединца, већ на општи амбијент.
Она је критиковала међународни фактор да нема принципијелан приступ, јер заговарају потпуну реформу правосуђа, а управо је тренутно правосуђе у БиХ резултат једне или више међународних реформи које нису дале никакав резултат.
„Умјесто да се бавимо свим тим аспектима, бавимо се појединцима у оквиру правосуђа и они представљају, нажалост, и одређену мету“, рекла је Цвијановићева.
Она је додала да је згрожена чињеницом да неко тврди да функционише у амбијенту који је безбједносно не само упитан, него опасан по одређене личности, те да је обезбјеђење функционера регулисано законом, али да постоји велико неповјерење у оне који би требало да пруже ту безбједност.
„Ако имате безбједносну или обавјештајну службу, онда се зна шта је њена функција. Није да прави међу нама на унутрашњем плану било какве ратове, нити да води обавјештајне ратове преко леђа изабраних функционера, а још понајмање да их незаконито прислушкују, праве приче и тако даље. Они треба да буду усмјерени на оно што је општа безбједност грађана оба ентитета, да воде рачуна о стварним безбједносним проблемима и ризицима са којима је суочено ово подручје и БиХ“, нагласила је Цвијановићева.
Она је додала да функционери из Српске треба да траже заштиту републичких институција, јер њима више вјерују, него онима који би заиста требало да пруже ту безбједност, а у суштини раде против тога и урушавају оно чиме се ти функционери баве.
Цвијановићева је додала да је друга димензија општи амбијент који је, такође, накарадно постављен и гдје се показује лоша намјера тако што се одређена помоћ условљава прескакањем нивоа Републике Српске и Федерације БиХ.
„Та лоша намјера увијек је требала да иде преко леђа Републике Српске зато што је ФБиХ та која није показала способност да буде функционална на начин како је требала, нити је икада успјела да успостави унутрашњи договор два највећа конститутивна народа тамо, а то су бошњачки и хрватски“, указала је Цвијановићева.
Она је нагласила да је обавеза функционера Републике Српске да јачају републичке институције, да заштиту траже у оквиру институција Српске, да грађанима учине доступним информације које могу да би могли да разумију у каквом амбијенту функционишу изабрани представници на нивоу БиХ, али и Српске.
Цвијановићева је рекла да је Тегелтија функцију предсједника ВСТС-а добио на законом прописан начин, те да она не штити лично њега или било кога другог, већ свакога ко је у име је Републике Српске добио одређену позицију, те да се њима треба обезбиједити да нормално живе и раде, да не буду предмет незаконитих радњи.
„Ово гдје се данас у БиХ налазимо није случајно. Ово је крај, можда, неког пута који је био погрешно постављен све вријеме, јер смо имали Дејтонски споразум, Устав који је саставни дио Дејстонског споразума, а тамо су јасно прописане надлежности свих нас који смо у оквиру БиХ, али се од самог почетка ишло на промјену, извртање ствари, промјене које су биле наметнуте, а односиле су се на суштински институционални живот БиХ“, рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, у пракси није оно што пише у Уставу и није познато на који начин бранити уставност, јер о уставности причају они који су га кршили, док се оптужују да се не придржавају Устава они који бране ту уставност.
Цвијановићева је позвала све да на унутрашњем плану разговарају о овим питањима, без међународног фактора уколико игноришу институције нивоа власти који располаже највећим овлаштењима у оквиру уставне структуре.
„Желите да се бавите реформом правосуђа на начин да донесете један или два закона који третирају питање ВСТС-а, а не бавите се правосуђем у најширем смислу, и уопште нам не говорите када то треба да имамо Уставни суд који ће бити повјерен домаћим судијама, а не странцима, када ћете имати Уставни суд у којем страни судија неће морати да оде код високог представника на консултације за одређену одлуку“, рекла је Цвијановићева.
Она је поручила да правосуђе треба да буде ослобођено било каквих притисака и утицаја, како домаћих, тако и страних.
Цвијановићева је нагласила да је фрапантно када чујете лидера СДА Бакира Изетбеговића прије двије године да каже како СДА губи полуге у правосуђу, а да изостане реакција било кога из међународне заједнице, што не би био случај да је таква изјава дошла од некога из СНСД-а.
Она је напоменула да ниједан странац није осудио прескакање процедура у избору чланова Централне изборне комисије БиХ, већ напротив осуђује се Република Српска која на то указује.
„Закон каже да не можете да уводите нове чланове у вријеме када нису имплементирани изборни резултати, да не можете то да радите у изборној години, да се морају испоштовати прописане процедуре. Све се то прескочи и дођете у парламент, изаберете неке људе и кажете да је Српска та која напада ЦИК који је изабран на прави начин. Није изабран на прави начин“, рекла је Цвијановићева.
Она је поручила да сви, уколико се у БиХ жели правна држава, морају бити отворени за правна рјешења, а не политичка рјешења у оквиру правосуђа.
