Данас је почела предизборна кампања за опште изборе, а тиме и представљање кандидата.
Тим поводом, огласио се Љубиша Ћосић, носилац листе за Народну скупштину Републике Српске у ИЈ 8.
Објаву преносимо у цјелости.
„Поштовани и драги пријатељи и суграђани,
Ево у јутро 2. септембра 2022. године желим да напишем неколико ријечи поводом онога што нам предстоји наредних 30 дана, дешава се сваке двије године и зове се предизборна кампања. Ова страница је мој званични канал комуникације на друштвеним мрежама и посредством ње желим да напишем своје виђење онога шта у политичком смислу заступам и што ће бити презентовано грађанима Републике Српске наредних 30 дана.
Иако обављам функцију градоначелника Источног Сарајева, а веома је тешко функцију коју обављам одвојити у јавности од политичке припадности и ставова, желим да се овим обраћањем далеко више представим као кандидат, односно носилац листе СНСД-а за Народну скупштину Републике Српске, него као градоначелник Источног Сарајева.
У складу са тим, желим у уводу да кажем пар ријечи о самим изборима. И нама политичарима је на одређени начин „напорно“ што се дешавају сваке двије године узастопно на локалном, односно на општем нивоу. И потпуно је разумљив умор грађана од избора и свега онога што је за њих везано.
Они који иницирају и покушавају да креирају одређене „суштинске промјене“ у земљи каква је БиХ, као једно од полазишта промјена би свакако требало да утврде одржавање општих и локалних избора у исто вријеме, односно сваке четири године. Нажалост, никада ништа слично нисмо чули у јавности. Барем не од свих оних представника међународне заједнице који би константно у овој земљи да нешто мијењају, поправљају, унапређују и слично. Све у циљу функционалне, рационалне и ефикасне земље. Парадокс је то огроман.
Овим примјером сам само желио указати на очиту неискреност оних који нам долазе и нуде рјешења која би по некој задатој матрици требала бити добра за нас. За наше друштво. За Републику Српску и БиХ.
Нисам случајно почео са овом темом, која суштински нема везе са чињеницом да данас почиње предизборна кампања за опште изборе 2022. године, који ће бити одржани 2. октобра. Питање временског одржавања избора сваке двије године сам намјерно истакао као проблем за наше друштво. Проблем који оптерећује друштво, успорава његов развој и константно га држи у неизвјесности. Управо они који су правили Изборни закон БиХ оваквим какав јесте су имали намјеру да кроз њега имају инструменте контроле цијелог друштва или одређених његових дијелова кроз стварање неизвјесности.
Управо је неизвјесност кључна ријеч која се доводи у везу са општим изборима који претходе. Неизвјесност коју треба створити подјелом међу људима, а у нашем случају подјелом која се жели наметнути нашем народу сваке двије године. И направити такво стање власти које ће од стабилног друштва, које напредује у сваком свом сегменту, довести до нестабилности и поларизације.
Размишљање које истичем у освит општих избора је увод у ставове које желим заступати наредних мјесец дана.
Презентујмо оно што смо истински урадили, покажимо то нашим суграђанима и бирачима, представимо програме које ћемо наредне четири године као изабрани носиоци власти реализовати, покажимо могућност окупљања људи и уважавања другачијег мишљења и дјеловања.
Инсистирање на подјелама, утркивање у оптужбама, константно критиковање, безидејна понављања матрице „држ’те лопова“ не могу бити основа политичког дјеловања и рада у стварном животу који политичар треба да покаже.
СНСД као политичка партија је са својим носиоцима власти, предсједником Милорадом Додиком и предсједницом Жељком Цвијановић, у претходном периоду остварио видљиве резултате у граду Источно Сарајево и Сарајевско-романијској регији.
Некада ми се чини да кратко памтимо, па желим да подсјетим.
Болница „Србија“ вриједности 56 милиона КМ, Административни центар Владе Републике Српске вриједности 30 милиона КМ, улагања у објекте за смјештај студената и објекте факултета и Ректората Универзитета у Источном Сарајеву вриједности више од 40 милиона КМ, улагање у путну инфраструктуру вриједности више од 30 милиона КМ, улагања у вертикалну скијашку инфраструктуру и транспорт вриједности 230 милиона КМ, улагање у објекте спортске инфраструктуре вриједности 15 милиона КМ, улагање у тунелско повезивање у општини Пале вриједности 12 милиона КМ, улагање у објекте основних школа вриједности 10 милиона КМ. Набројао сам само најзначајније и дошао сам до износа од готово пола милијарде КМ. Резултати који стоје и који су видљиви. У нашем граду и регији. Без потребе за даљим објашњавањем. Они који ће ме критиковати ће рећи: „Па то је јавни новац“. Мој одговор је: „Јесте, новац је јавни. Наш. Али се њиме управља“. Разлика између политичара је у томе како се управља и распоређује јавним новцем. Као и умијеће да из године у годину друштво има више јавног новца.
Желим и да подсјетим и укажем на нашу политичку позицију. Републике Српске као друштва. Годинама, односно практично од несрећног рата, у БиХ је присутан и сталан судар два концепта.
Један је централизована БиХ, у којој средњег нивоа власти, а то су ентитети, односно Република Српска, има све мање, а централног нивоа власти, односно БиХ, има све више. Нажалост, било која политичка партија на власти у ФБиХ, увијек полази од овог концепта.
Други концепт је оно што СНСД нуди, али ја ћу слободно рећи оно што Република Српска мора да нуди и заступа. То није децентрализовани концепт. То је уставни концепт. То је оно што пише у Уставу БиХ и Уставу Републике Српске. Милорад Додик и Жељка Цвијановић годинама истрајавају на овом концепту. Шта је позив Милорада Додика на осамостаљење Републике Српске? То је одговор на заступање ставова централизоване БиХ. Они који кажу да су то политичке неистине и дизање тензија треба да знају да је то дизање политичке љествице у политичкој борби у земљи у којој се покуашава мијењати и дерогирати њен Устав. Дизање политичке љествице у политичкој борби ће све више постајати наша стварност у ситуацијама у којима се два концепта буду све више удаљавала. Република Српска ће бити све самосталнија док год не буде уважена и као факат прихваћена њена уставна позиција и њене уставне надлежности.
Драги пријатељи, на почетку обраћања сам говорио о појму неизвјесности коју нам намеће тренутни политички систем у БиХ.
Наш одговор на то су реализовани пројекти у нашој регији и политичка позиција Републике Српске, која је снажна и неупитна. Ко год зна да цијени резултате, али и обичан посматрач који гледа објективним очима, јасно види напредак којим иде Источно Сарајево и наша регија. Растемо и развијамо се у сваком сегменту друштва. И наравно, требаће још времена и активности да овај град постане још снажнији и већи, али сам сигуран да ћемо успјети у нашим плановима. Истина, нисмо савршени, има и грешака. Гријешило се и гријешиће се. Сваки рад донесе грешку. Не гријеши само онај који не ради.
Желим да представим планове и оно за шта се као политичар желим борити наредне четири године, односно двије. Не одлазим са мјеста градоначелника Источног Сарајева, нити желим да обављам други посао сем онога за шта су ме грађани бирали. Када ме више не буду бирали, тада нећу ни обављати овај посао. Некада су у политици ствари прилично једниоставне.
Међутим, и ово међутим је јако битно, као носилац листе СНСД-а за Народну скупштину Републике Српске, заједно са својим колегама на листи, желим ваше повјерење које ће нам дати политичку снагу да заступамо ставове наше регије, наставимо да је развијамо и изборимо се за даље пројекте. У наредне четири године.
Источна Илиџа мора добити зграду Гимназије. Путна инфраструктура кроз ширење саобраћајница и мрежу кружних токова у општинама Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево морају бити унапријеђене и изграђене. Двије гондоле, једна која ће Пале повезати са Јахорином, а друга која ће Источну Илиџу и Источно Ново Сарајево повезати са Јахорином, морају бити изграђене. Парк природе „Требевић“ са јасном управљачком структуром ће бити формиран. Изборићемо се за потпуну реконструкцију пута од Бруса до Јасика. Боље саобраћајно повезивање општине Соколац са општином Пале кроз изградњу „треће траке“ преко Романије ће бити реализовано.
Музеј Републике Српске у Палама, заједно са осталим институцијама културе памћења у Источном Сарајеву ће представљати вјечну опомену на жртву стварања Републике и града.
Источно Ново Сарајево ће добити нову основну школу.
Рогатица и Хан Пијесак се кроз потпуно обнаваљање путне мреже морају боље и брже повезати са Источним Сарајевом.
Тунелско повезивање Пала и Источног Новог Сарајева и тиме стварање потпуног урбаног концепта града Источно Сарајево није сан и неостварива прича.
Неко ће рећи, драги суграђани, да првог дана кампање представљам списак лијепих жеља. Неки неће повјеровати. Ја ћу само рећи да су многи рекли да неће бити Парка „Гаврило Принцип“, да неће бити нове спортске дворане и Трга Републике Србије, да неће бити позоришта, да неће бити Парка великана, да неће бити Петине земље, да неће бити вјештачког језера у Источном Новом Сарајеву, да неће бити студентских домова, да неће битн реконструисаног Дома здравља, да неће бити улице Дечанска, да неће бити многих других улица, да неће бити јавне расвјете од Лапишнице до улаза у Пале, да неће бити зграде Ректората и Музичке академије. Да неће бити много тога. А све то је овдје. Као што ће бити и ово што сам представио.
Не припадам и никада нећу припадати људима, а потом категорији политичара који само критикују, измишљају и говоре како ништа не ваља. Оно што не ваља, поправићемо и учинити бољим. Исправићемо грешке које правимо.
Суграђани и пријатељи, опростите што сам одужио овог другог септембарског јутра, али желим да будем потпуно директан.
Милорад Додик за предсједника Републике Српске и Жељка Цвијановић за српског члана Предсједништва БиХ су избор који нам гарантује политичку стабилност, избор који нам гарантује животну извјесност, избор који нам гарантује наставак економског развоја и реализацију многих пројеката. Они су најбољи могући избор који заступам као човјек и политичар.
Наши суграђани Мирослав Вујичић и Жељка Вукашиновић, као и носилац листе Радован Вишковић су мој избор за Парламентарну скупштину БиХ. Они ће бити наши представници у парламенту БиХ и заступаће уставни концепт Републике Српске. Републике Српске која иде својим путем.
Велика је одговорност носити листу за Народну скупштину Републике Српске и дијелити је са добрим, стручним и одговорним људима. Људима који су у нашој регији заслужили подршку својих пријатеља и комшија. Милица, Дамјан, Страхиња, Наташа, Синиша, Вујадин, Сања и Драгана су кандидати који у наших осам општина заслужују подршку. Они нигдје не иду и бориће се у Народној скупштини Републике Српске за наше општине и град.
Опростите на дужем излагању, желио сам да будем отворен и искрен. Као и увијек. И да пренесем ставове. Политичари су људи и далеко су од савршеног. У периоду предизборне кампање, која по мени не би требала да траје дуже од 10 дана, у неком будућем времену се труде да презентују себе и своје планове и програме. Покушао сам да укажем на исте.
Својим политичким конкурентима желим срећу, да покушају да остваре своје политичке планове, као и да послије 2. октобра наставимо заједно да радимо у интересу нашег народа, града и Републике Српске. Нека побиједе бољи!
Идемо даље, ЈЕР ВОЛИМО СРПСКУ!“
