Ћосић: Лукавицу и Пале повезаћемо тунелом, важна и трећа трака преко Романије

0
82

Градоначелик Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је у разговору са предсједником Владе Републике Српске Радованом Вишковићем да овај град, уважавајући сву његову специфичност у смислу урбане неповезаности, заслужује пројекте саобраћајне инфраструктуре као што је доминанто трећа трака преко Романије из правца Пала, који морају да буде подржани од Владе.

– То је трећа трака из правца Подкрајева до Романије, односно из правца Подроманије до Романије, затим повезивање Источног Новог Сарајева и Источне Илиџе с Палама тунелом. Ми ћемо на том пројекту истрајати – изјавио је Ћосић новинарима у Источном Сарајеву након састанка са премијером, којем су присусутвовали и начелници градских општина.

Он је истакао да је ријеч о стратешки значајном пројекту, не само за Источно Сарајево него и Републику Српску, те да су убјеђени да уз подршку Владе може да буде ријешен.

Ћосић је додао да су на састанку разговарали о наставку подршке Болници „Србија“ и функционисању здравственог система.

– Ту су и пројекти из културе сјећања у Источном Сарајеву, завршетак музеја на Палама, меморијалног комплекса посвећеног Србима цивилима страдалим у 20. вијеку у Источном Новом Сарајеву који окупља цијели град – изјавио је Ћосић.

Он је додао да је данас било ријечи само о пројектима који се тичу грађана и унапређењу живота, а никако о политици, те да су са премијером разговарали о томе шта све Источно Сарајево има да понуди, као и шта може да буде урађено уз подршку Владе.

– Ми смо са својим општинама четврти град по броју становника у Републици Српској, по површини са 1.420,50 квадратних километара највећи град у Српској, а са положајем и историјском улогом, могу рећи, и најзначајнији град у Српској, да се колеге не наљуте. Ми данас представљамо 10 одсто укупног броја јединица локалне самоуправе и заслужујемо значајну пажњу која је од Владе Српске увијек била и манифестована – изјавио је Ћосић.

Навео је да овај град и општине у његовом саставу не би изгледале овако да није било подршке Владе у годинама уназад.

– Не бисмо имали ни институције високог, средњошколског и основног образовања, нити би била развијена инфраструктура на овај начин, ни здравствени сектор да није било подршке Владе за конкретне пројекте. Сам овај објекат /Административни центар Владе Републике Српске/ који је коштао неких 30 милиона КМ и налази се у граду Источно Сарајево, у општини Источна Илиџа, никада не би био завршен, а исто је и са Болницом „Србија“ – навео је Ћосић.

Додао је да је Вишковић потврдио да ће већина кандидованих пројеката из свих шест градских општина да буде подржана, те да очекује да ће то бити у неком износу од два до три милиона КМ, што је значајно.

– Разговарано је о приоритетима у сљедећој години који се односе на водоснабдијевање и изградњу основне и средње школе на подручју општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, на Сокоцу за развој пословних зона и пројекте из инфраструктуре, Полицијске управе на Палама, у Источном Старом Граду и Трнову ћемо рјешавати такође одређене инфраструктурне проблеме и сигуран сам да ће Влада томе да пружи подршку – истакао је Ћосић.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица захвалио је предсједнику Владе Републике Српске за организацију овог састанка, оцијенивши да је користан за све локалне зеједнице, град и све становнике овог подручја.

Он је истакао да је било више тема о којима се разговарло – од питања инфраструктуре, образовања, здравства, привреде, пољопривреде, туризма, те су договорени наредни кораци за реализацију одређених пројеката.

Бјелица је додао да их је Вишковић информисао о могућности подршке пројектима општинама које су упутили у претходном периоду на позив Владе.

– Ми смо поједничано изнијели свако за своју локалну заједницу неке од приоритетних пројеката. Морам да истакнем да су сви пројекти које смо као локална заједница до сада подносили према Влади и били подржани, јер без тих средстава не бисмо успјели сами да то реализујемо – истакао је Бјелица.

Бјелица је додао да је разговарано о неколико инфраструктурних пројеката који су у току, додајући да очекује подршку.

– Изнијели смо и планове за наредни период, у вези са инфраструктуром, развојем привреде, али смо се дотакли и теме о којој се треба још разговрати, а то су пословне и слободне зоне на овом простору – истакао је Бјелица.

Постави одговор

Молимо унесите свој коментар!
Овдје унесите своје име

two − 2 =