Између 80.000 и 100.000 нелегално изграђених објеката у Републици Српској биће бесплатно легализовано уколико данас на посебној сједници Народна скупштина РС прихвати Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о легализацији бесправно изграђених објеката.
Ријеч је о објектима који су изграђени у предратном и постратном периоду у Српској, тачније од 1991. до 2008. године, а највећи број спорних стамбених јединица, према ријечима Љубише Ћосића, предсједника Савеза општина и градова Републике Српске и градоначелника Источног Сарајева, изграђен је до 1999. године.
Подршка народних посланика бесплатној легализацији омогућила би да сви објекти који су изграђени до 31. децембра 2013. године, када су завршени посљедњи авио-снимци локалних заједница у Српској за ове потребе, добију “чисту” документацију.
У разговору за “Независне новине” Ћосић подсјећа да је претходни закон подразумијевао легализацију свих објеката који су изграђени до 1991. године, а да је одлука да се иде са новим законским рјешењем проистекла јер су на адресе Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Владе РС и локалних заједница стигли бројни захтјеви за легализацију објеката који немају потребну документацију. Због тога, каже Ћосић, надлежни су усагласили одлуку да ће њихова легализација бити бесплатна.
“Ми процјењујемо да је у Републици Српској између 80.000 и 100.000 објеката. Нарочито се ради о стамбеним јединицима који су грађени од стране једнорасељених лица, односно људи који су из ФБиХ дошли у РС и одлучили се да живе овдје. Морам да кажем, једноставно у времену када су градили своје стамбене објекте, градили су их брзо и без потребне документације”, наводи Ћосић. Подсјећа и да се овдје искључиво ријеч о стамбеним објектима чија површина не прелази 400 метара квадратних.
“Ради се о објектима до 400 метара квадратних. Не ради се о пословним објектима. Биће легализовани само они који су ушли у авионско снимање, које је обављено до 31.12.2013. године. Ово је заиста огроман посао Владе РС, а надам се и Народне скупштине РС”, истиче Ћосић.
Међутим, поред десетина хиљада објеката који су изграђени без неопходних дозвола након 1991. године, постоје и они који су од тог периода изграђени по свим прописима и за које је плаћена легализација.
На питање да ли ти грађани имају право на поврат новца којим су платили тај поступак и да ли се сада могу осјећати превареним, с обзиром на то да ће легализација сада бити бесплатна, Ћосић поручује да ти грађани нису оштећени, као и да не постоји никакав основ за враћање тих средстава.
“Мислим да је ово посљедња тачка, да је ово задњи пут да Влада РС доноси овакав закон, бар за наредних 10-15 година. Једноставно, излази се у сусрет људима који су у неком периоду градили своје објекте, нису имали новца да легализују оно што су градили, односно нису имали новца да плаћају ренту уређење грађевинске дозволе. А са друге стране, важећи закон је легализовао оне објекте изграђене током авионског снимања од 1980. до 1991. године. Не сматрам заиста да је било ко оштећен, јер је оно што је изграђено до 1991. године саграђено у неком претходном периоду, а ово што се сада легализује је изграђено највише у периоду 1991-1999. године”, наглашава Ћосић и наводи да локалне заједнице вјероватно имају евиденцију о објектима који имају завршену легализацију у спорном периоду.
“Ми то не знамо. Али они су то легализовали тада по другом закону. Ово је нови закон и не примјењује се ретроактивно ни на који начин”, каже Ћосић.
За њега, огроман посао биће и најављена измјена Закона о пољопривредном земљишту, којим ће бити омогућено да се пољопривредно земљиште претвори у грађевинско. И то ће се, додаје Ћосић, радити бесплатно.
“РУГИПП ће учествовати заједно са нама у том послу, на начин да ће постојати посебни обрасци. И тај дио се неће наплаћивати, дакле, биће потпуно бесплатно. Локалне заједнице ће поднијети терет тог дијела који се односи на ренту и уређење, али са друге стране, ако погледамо дугорочно кроз порезе на непокретности, локалне заједнице ће овај приход враћати себи. Можда ће Бањалука изгубити неких 10-15 милиона КМ у старту, али ће кроз порезе на непокретности сигурно доста тога добити”, истиче први човјек Савеза општина и градова РС и градоначелник Источног Сарајева поручивши да у овом тренутку не зна колико је овог земљишта у Српској.
