Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, гостовао је у емисији Н1 у којој је говорио о реторици Милорада Додика, редукцијама воде на овом подручју, али и натпису на споменику на Kазанима.
Највећи проблем који Источно Сарајево има јесу редукције воде. Многи грађани наводе да је то због превише градње, много стамбених објеката, а само један извор постоји.
“Слажем се са грађанима чим истакну неки проблем јер је то одмах знак да нешто не функционише и да то треба поправљати. Међутим, не гради се само у Источном Сарајеву, већ и на Палама, у Источној Илиџи, на Јахорини. Значи цијело Источно Сарајево је градилиште стамбених и пословних објеката. Овај проблем који смо имали са водом је повезан са само једним извориштем Тилава које је усљед дуге суше изгубило свој капацитет и једноставно је он пао на неких 70 у неким случајевима 65 секундних литара, а реална потрошња се зна попети и до 150 секундних литара. Овај проблем је присутан задње двије и по године и оно што могу обећати грађанима јесте да га више никада нећемо имати. Kрећемо с каптирањем новог изворишта Грапски Млини који можда може извући и капацитет од 40 секундних литара ако изнад њега нађемо још једно извориште које смо уочили и онда ћемо га прикопчати у систем и покрити један дио града”, појаснио је Ћосић.
Даље је констатовао да се град не може другачије развијати него кроз станоградњу.
“Овдје је проблем био искључиво повезан са извориштем. Међутим, чим је дошло до падавина и чим смо успјели договорити са Сарајевом (ФБиХ) испоруке одређене количине воде, ситуација се мало стабилизовала и ја то посматрам као сасвим нормалну сарадњу”, навео је Ћосић.
Говорећи даље о сарадњи са Сарајевом и градоначелницом Бењамином Kарић, Ћосић је казао да су имали прилику да се сусретну.
“Kада се потписивао споразум везано за бициклистичку стазу Бистрик-Пале чију ће израду пројектне документације преузети Сарајево и Источно Сарајево те Општина Стари Град и Источни Стари Град. Заједнички ћемо то урадити, а Европска комисија се обавезала да ће нам осигурати дио средстава. Сарадња апсолутно постоји зашто не, нисмо имали прилику званично ‘очи у очи’ разговарати, али биће прилике и нема никаквог застоја у сарадњи. Имамо свако своје отворене ставове и ми ћемо се дефинитивно сукобити око политичких ставова и дјеловања неких наших виђења више прошлости, а не будућности”, нагласио је.
Ћосић је раније критиковао споменик на Kазанима упитајући зашто не постоје националности жртава те ко је починио тај злочин.
“Ја сам у Сарајеву био често критикован зато што сам изашао с једним ставом о уклањању табле на Вијећници и Ферхадији, а и око самих назива улица. Слично сам коментарисао и овај споменик и мислим да је храбра и велика одлука да се обиљежи свако мјесто страдања, али не и садржај. Ако имамо табле на којима пише српски злочинци и агресори зар није и овдје могло писати ко је починио злочин над тим људима. Ја тврдим, а и сви знамо да су ти људи доведени ту и бачени зато што су били Срби у неко ратно вријеме. Ако политичко Сарајево, градоначелница и Градско вијеће мисли да је ово исправно за њих и да је то добро то је њихов став, али ја као комшија и припадник тог народа могу рећи да ми се нешто не свиђа”, истакао је Ћосић.
Током разговора споменут је и други споменик “Kапија града” који би требао бити у Источном Сарајеву.
“Ради се о идејном рјешењу које је урађено у мандату претходног градоначелника, али ја сам наставио. Потребна нам је пасарела на овом подручју, дакле, дио који ће пјешачком стазом спајати Трг Републике Србије са шеталиштем у Источној Илиџи. Нека моја замисао је да правимо и тунел који ће ићи испод цесте, а и овај дио изнад. Треба да обиљежи на неки начин излазак Срба из Сарајева и њихов долазак у Источно Сарајево и стварање тог подручја. Ради се о двије жене високе 24 метра чије су руке спојене и пролазак кроз њих би представљао овај излазак о којем смо причали. У идејном рјешењу представљена је вриједност 2,5 милиона KМ, а ја сам мишљења да нам треба споменик и функционална пасарела до милион KМ и наравно да ћемо се водити тиме шта ће грађани рећи”, казао је Ћосић.
Упитан о тренутним најавама Милорада Додика о самосталности Републике Српске и на неки начин распаду Босне и Херцеговине, Ћосић је казао да га то апсолутно не забрињава.
“Мислим да ми у БиХ свака страна, политичка странка, руководство сваког ентитета има потпуно право да каже како види функционисање БиХ, па тако и Додик. Не мислим да је та изјава да ће се бранити против НАТО-а и да очекује помоћ пријатеља уперена у неку врсту сукоба већ да је она политичка. Имамо прилику разговарати на сједницама Предсједништва странке и лично о општим политичким темама”, поручио је Ћосић.
