Према његовим ријечима, на ауто-путу Бањалука-Београд преостају да се ураде дионице од Бијељине до Брчког и кроз дистрикт. „План је да сљедеће године распишемо тендер за изградњу дионице Бијељина-Брчко. Надамо се да ће Брчко са нама усагласити трасу кроз дистрикт“, рекао је Ћорић. Ресорни министар је навео да се очекује расписивање тендера за изградњу треће и четврте дионице коридора „Пет це“ кроз Републику Српску, од Јоховца до Вукосавља, односно до Оџака.
„Преговарамо са Европском инвестиционом банком и Европском банком за обнову и развој. Имамо завршену финансијску конструкцију и надам се да ћемо у наредних мјесец, два расписати тендер за избор извођача радова“, изјавио је Ћорић. Он је подсјетио да би до краја фебруара требало да буде завршена прва дионица коридора „Пет це“, шест километара од Јоховца до Руданке, те да се наставља градња друге дионице од Руданке до Путниковог Брда на којој су радови почели крајем прошле године.
Изградња ауто-пута Бањалука–Приједор и прије рока од три године
Говорећи о ауто-путу Бањалука-Приједор, Ћорић је навео да се улаже много напора да се ријеше имовинско-правни односи, нагласивши да општи интерес мора да буде на првом мјесту и да ће одређени проблеми бити превазиђени. „Експропријација тече планираном динамиком. До 22. октобра морамо да ријешимо 36 одсто експропријације на потезу Бањалука-Приједор. У међувремену, извођач је почео припремне радње у тој великој инвестицији и радови ће бити настављени када то временски услови дозволе и буде обезбијеђена сва потребна документација“, рекао је он. План кинеских партнера је, каже Ћорић, да се на неколико локација крене истовремено са градњом, како би посао завршили и прије краја предвиђеног рока од три године.
Кад је ријеч о путевима у Српској, ресорни министар оцјењује да је предузеће „Путеви Републике Српске“ имало много инвестиција у претходној години, наводећи примјере рехабилитације пута од Врбашке према Козарској Дубици, од Невесиња до границе са Федерацијом БиХ (ФБиХ), значајне радове на путу Језеро-Шипово, као и на путу Бањалука-Приједор, гдје су пресвучене двије трећине магистралног пута. „У току је рехабилитација магистралног пута од Пала према Јахорини.
Треба да почне обнова пута од Љубиња до границе са ФБиХ. Чим крене сезона наставићемо са радовима и на другим правцима. Приоритет је пут Источно Сарајево-Фоча, а на дијелу око Фоче према Херцеговини планирани су, такође, озбиљни радови за ову годину“, напоменуо је Ћорић. Он је навео да је у току припрема тендерске документацију за изградњу 11 километара новог пута од Тјентишта до моста на ријеци Дрини, који би се наставио на пројекат Брод на Дрини-Шћепан поље.
За „жељезнице“ императив комерцијална оријентација
Осврћући се на рад „Жељезница Републике Српске“, Ћорић је истакао да је ово предузеће испунило циљеве које је задала Свјетска банка по питању смањења броја радника, тако да сада имају 80 радника мање од пројектованог броја. „Мораћемо почети запошљавати одређени кадар јер нам остају упражњена радна мјеста која су битна за функционисање предузећа. То неће бити административно особље, већ искључиво производно“, најавио је министар саобраћаја и веза Републике Српске.
Императив је, истиче Ћорић, да „Жељезнице“ буду комерцијално оријентисане за шта је потребно да се регулишу и одређена питања у саобраћају на путевима у Републици Српској. „Ми смо једна од ријетких држава у којој се саобраћајницама превозе одређени материјали за које није препоручљиво да се превозе тако. Предузимаћемо мјере да те материјале вратимо на жељезнице, како бисмо повећали приходе Жељезницама, али и стварали предуслове за безбједнији саобраћај на путевима“, изјавио је Ћорић.
Изградња аеродрома у Требињу – стратешки пројекат за Српску
Кад је ријеч о изградњи аеродрома у Требињу, Ћорић је подсјетио да је Влада Народној скупштини упутила приједлог Зонинг плана, као и да је ресорно министарство из Србије предвидјело средства за остале кораке који су потребни за грађевинску дозволу и почетак радова. „То је стратешки пројекат за Републику Српску и тако се и опходимо према њему“, нагласио је он. Говорећи о Аеродрому Бањалука, Ћорић је навео да је прошле године забиљежено 180.000 путника и да је циљ 500.000 путника годишње. „Аеродром је затворен још неколико дана због санације оштећења на бетонском дијелу писте. Разговарамо са новим потенцијалним оператерима како бисмо повећали број дестинација и број путника“, рекао је Ћорић.
Олимпијски центар Јахорина дестинација број један у југоисточном дијелу Европе
Министар саобраћаја и веза Републике Српске осврнуо се и на рад Олимпијског центра „Јахорина“, који је у надлежности овог министарства, истакавши да је ова олимпијска планина постала дестинација број један у југоисточном дијелу Европе, те да сви параметри говоре да ће ово бити њихова најуспјешнија година.
„Императив је да ове године на Јахорину доведемо 300.000 скијаша и сигуран сам да ћемо то остварити. У Јахорину су прошле године уложена значајна финансијска средства. Отворили смо пет нових инсталација, два шестосједа, гондолу и два ски-лифта и повећали капацитет за 9.000 скијаша“, навео је Ћорић. Према његовим ријечима, створени су сви предуслови да Јахорина буде топ-дестинација, а даљи изазови су да се спријечи непланска градња на овој планини.
