Глумица Народног позоришта Републике Српске Ања Илић тренутно је у Сомбору ангажована на снимању филма о логору „Јасеновац“ чија премијера се очекује на прољеће сљедеће године.
У том филму она има веома значајну улогу, али о њој још не може да износи детаље.
Поносна је на више од 20 улога у представама у току 10 година, колико је већ стални члан ансамбла националног позоришта Српске.
„Позориште је одувијек имало улогу да пошаље важне животне поруке публици, коју је потребно навести да види ширу слику театра, и да схвати да и комедије и драме имају мистичку вриједност“, истиче у интервјуу Срни Илићева, добитница награде матичне куће за најбољу глумицу у претходној сезони.
Илићева је задовољна што на представама националног театра публике не мањка, али каже да посјећеност увијек може бити и боља, нарочито када је ријеч о драмским остварењима.
„Комедије су увијек биле посјећеније од драма, и то желимо промијенити и навести публику да дође да погледа и драме. Упркос тешким текстовима које драме обично носе, то су комади који имају јаку поруку и велику вриједност“, рекла је Илићева.
Највеће признање за глумца јесте награда од матичне куће за коју ради, због чега јој награда за најбољу глумицу у претходној сезони, која јој је додијељена прошле седмице за улогу Ањесе у представи „Школа за жене“ и улогу Меди у представи „Како засмијати Бога“, даје мотивацију и подстрек за будући рад и залагање у наредним улогама.
„Ова награда је потврда од матичне куће у којој радим да уложени труд има ефекат, нарочито јер су ово улоге дио представа које су жанровски потпуно различите, те захтијевају различит приступ и ангажман, нарочито што се прва игра на великој, а друга на малој позоришној сцени“, наводи Илићева.
Представа „Како засмијати Бога“, каже она, има савремен текст, а лик Меди приказан је у различитим временским интервалима, те на сцени прође 40 година њеног живота.
Говорећи о представи „Школа за жене“ према тексту Жан Батиста Поклена Молијера, Илићева напомиње да је лик Ањесе врло захтјевна улога и велики изазов за глумца, јер је текст написан у стиху.
„Врло је битно на прави начин ући у лик и схватити шта режисер жели да постигне улогом, тако да сам још на пробама успјела да савладам стихове и уживала сам у обликовању лика Ањесе“, каже Илићева.
Глумица наводи да јој је баш та улога једна од значајнијих и да је са лакоћом ушла у њену суштину јер цјелокупна представа говори о односу према жени.
„Сви знамо колико се жене боре и доказују. Кроз историју на разне начине покушавају заузети мјесто у друштву које им припада и да постигну равноправност, али сматрам да та равноправност треба да буде на хуманом нивоу, а никако на силу и агресивно“, истиче Илићева.
