Достојно памтити српске жртве НАТО бомбардовања

0
905

Предсједавајући Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Сташа Кошарац најавио је данас да ће институције Републике Српске и локалне заједнице покренути инцијативу да се на достојан начин обиљежи дан сјећања на српске жртве НАТО агресије на подручју Сарајевско-романијске регије половином 1995. године.

„Желим да се захвалим новинарима, уредницима и директору Новинске агенције Републике Српске `Срна` на идеји и иницијативи да се на адекватан и достојанствен начин обиљежи дан сјећања на жртве НАТО агресије на Републику Српску. Ту идеју и иницијативу СРНА је поткријепила серијом текстова, показавши још једном, као и много пута до сада, друштвену одговорност и патриотизам који ову агенцију краси од њеног оснивања до данас“, рекао је Кошарац на конференцији за новинаре у Андрићграду.

Он је истакао да снажно подржава ову иницијативу, као и потребу да жртве НАТО агресије и њихове породице не буду заборављене.

„С тим у вези, најављујем и подношење приједлога Одбору за његовање традиција ослободилачких ратова и Влади Републике Српске да се утврди дан сјећања на жртве НАТО агресије и да се тај дан уврсти у републички календар обиљежавања значајних датума из српске историје. За ову иницијативу добио сам велику подршку и предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић“, нагласио је Кошарац.

Он је подсјетио да је НАТО у априлу 1994. године, бомбардујући положаје Војске Републике Српске око Горажда, први пут од свог оснивања употријебио војну силу.

„Дакле, Срби су били прве жртве НАТО агресије и то никада не смијемо заборавити. Зато је трајна обавеза свих српских политичара у институцијама Републике Српске, а посебно у заједничким институцијама у Сарајеву, да поштују Резолуцију Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности и заштити уставног поретка“, рекао је Кошарац.

Он је подсјетио да је у Резолуцији записано да престају да важе сви претходно донесени акти који се односе на пуноправно чланство у војним савезима, као и на чињеницу да је документ овакве садржине усвојила и Народна скупштина Србије.

„То значи да нема даљег кретања ка НАТО-у без одлука Народне скупштине Републике Српске и грађана Републике Српске путем референдума“, истакао је Кошарац.

Према његовим ријечима, грађани Републике Српске, посебно Сарајевско-романијске регије, дубоко су свјесни злочиначког карактера НАТО агресије, током које су кориштене бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом.

Он наводи да су тада бомбардовани војни објекти, фабрике, мостови, путеви, резервоари за воду и други искључиво цивилни циљеви на које је бачено готово три тоне осиромашеног уранијума, што је злочин без преседана.

Кошарац је рекао да посљедице и данас осјећају грађани, који умиру од малигних обољења, чији се проценат енормно повећавао од 1996. године до данас.

„Посљедице употребе бомби и муниције са осиромашеним уранијумом захтијевају темељиту научну и стручну обраду, након које жртве НАТО агресије и њихове породице, уз помоћ институција Републике Српске, треба да поднесу тужбу и затраже адекватну материјалну одштету од земаља чланица НАТО-а. На томе ћемо свакако радити у наредном периоду и то, увјерен сам, заједно са институцијама Србије, које, такође, раде на овом питању“, наглашава Кошарац.

Он је рекао да људски живот нема цијену, али да је обавеза свих да жртве НАТО агресије и њихове породице не буду заборављене, да им се помогне у тражењу правде, као и да се на сваки начин допринесе трајној забрани употребе муниције са осиромашеним уранијумом било гдје у свијету.

Начелник општине Пале Бошко Југовић подржао је иницијативу за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО агресије и подсјетио да је општина Пале, уз помоћ предсједника Републике Српске Милорада Додика, кренула у иницијативу да оформи музеј посвећен страдању српског народа.

Он је навео да је спреман да буде први домаћин округлог стола посвећеног овој теми.

Југовић каже да ова општина има снагу и ресурсе да на регионалном нивоу иницира обиљежавање страдања Срба у НАТО бомбардовању у овом дијелу Републике Српске и да очекује да се у те активности укључе и институције Републике.

„Општина Пале има и снагу и ресурсе да у догледно вријеме, највјероватније у координацији са осталим српским општинама попут Братунца, Хан Пијеска, Сокоца, Рогатице, Источног Новог Сарајева, Источне Илиџе, Источног Старог Града, Калиновика, иницира и обезбиједи договор у вези са достојанственим и трајним, меморијалним и пијететним, обиљежавањем страдања Срба у овом дијелу Републике Српске“, истиче Југовић.

Шеф Дописништва Срне у Источном Сарајеву Горан Маунага рекао је да је иницијатива ове агенције покренута с циљем да се укаже на неопходност обиљежавања трагичног и срамног бомбардовања НАТО-а, које је оставило страшне и неизбрисиве посљедице по становништво, конкретно по Србе које су страдали на просторима тадашњег Српског Сарајева.

„Нажалост, многи од њих су и умрли од посљедица НАТО удара и ми смо дужни да их се вјечно сјећамо и памтимо њихову жртву“, нагласио је Мунага.

Он је најавио да ће ускоро то бити тема округлог стола који ће бити одржан, највјероватније, на Палама.

Маунага је подсјетио на трагичну погибију брата и сестре Раденка и Раде Галинац које је пилот НАТО авијације свјесно и намјерно бомбардовао док су се возили у свом аутомобилу.

СРНА је у свом серијалу о НАТО бомбардовању посљедњих дана објавила низ разговора са официрима Војске Републике Српске, политичарима, начелницима општина, угледним љекарима и новинарима истраживачима, а то ће бити настављено и у наредном периоду.

Благоје Ковачевић из Организације старјешина Војске Републике Српске истиче да су најжешће бомбардовање од НАТО авијације доживјели тадашње Српско Сарајево, Вогошћа и Хаџићи, складишта наоружања и муниције у Жуновници и Јахоринском потоку код Пала, те ватрени положаји Војске Републике Српске на Гаврића брду.

Према његовим ријечима, најжешће су бомбардована и војна складишта у Топлику, Лукавици, Чајничу, радарски системи на Јахорини, центри везе на Козари, Озрену и Великом жепу, као и касарне у Калиновику и на Хан Пијеску.

„У Калиновику тренутно живи око 2.000 људи, а од 2008. године до данас од малигних обољења је умрло њих 56, док их са овом дијагнозом сада има око 13 одсто“, нагласила је начелник ове општине Милева Комленовић.

Она каже да је ова локална заједница једна у низу оних које су претрпјеле огромну штете од НАТО бомбардовања, током којег је тотално уништен тада тек изграђени модерни водоводни систем у овој локалној заједници.

Комленовићева је рекла да су у том бомбардовању потпуно уништена два резервоара за воду капацитета од по 250 метара кубних, што је непроцјењива и ненадокнадива штета која ни до дан данас није санирана, додавши да су бомбардовани резервоар и водовод у близини центра Калиновика.

„НАТО је предузео војну интервенцију током које је осиромашеним уранијумом гранатирао војне и цивилне циљеве на подручју Хаџића од 28. августа до 12. септембра 1995. тек након што се увјерио да такозвана Армија БиХ не може да освоји територије које су биле под контролом Војске Републике Српске, а под изговором да српска војска није повукла тешко наоружање и да је изазвала наводно страдање муслиманских цивила на пијаци Маркале“, рекао је новинар Недељко Зеленовић, који је темељито истраживао тај злочин над његовим суграђанима.

У оквиру двије војне кампање, подсјећа он, „Намјерна сила“ од 30. августа до 20. септембра и „Мртво око“ од 2. августа до 14. септембра, НАТО је 1995. године бомбардовао објекте и положаје Војске Републике Српске, као и привредне објекте са више од 10 тона експлозива, укључујући муницију са осиромашеним уранијумом на најмање 15 локација.

Према његовим ријечима, снаге НАТО неселективно су гађале све објекте у Техничком ремонтном заводу Хаџићи – највећем ремонтном заводу пјешадијског и оклопног наоружања бивше ЈНА, гдје се ремонтовало све од војничког ножа до тенкова, и до темеља су срушени погони, магацини, управна зграда и ресторан друштвене исхране.

Пројектили из митраљеза 30,2 милиметра из авиона А-10, што је касније утврђено, имали су на врху зрна недозвољену количину уранијума да би им се појачала пробојна и рушилачка моћ, што је касније непобитно доказано мјерењима Гајгер-Милеровим бројачем.

Бивши директор Болнице Касиндо Славко Ждрале истиче да је НАТО авијација средином 1995. године највише гранатирала насеље Павловац у тадашњем Српском Сарајеву, гдје је бомбардован велики резервоар питке воде, затим Лукавицу, касарну у Јахоринском потоку код Пала, радарске системе на Јахорини, као и српске војне положаје на Боријама у општини Источни Стари Град.

„Из разних извора сазнали смо да је НАТО тада користио пројектиле са осиромашеним уранијумом, од авио-бомби до пушчане и митраљеске муниције, који су имали велику разорну моћ и који су били радиоактивни. Посебно су нас забринуле вијести о томе шта се дешава са нашим људима који су живјели у Хаџићима, а који су се током трагичног егзодуса Срба из Сарајева преселили у Братунац“, присјећа се Ждрале, познати хирург и универзитетски професор.

Начелник општине Хан Пијесак Владо Остојић рекао је да ни ова локална заједнице, као ни сусједне српске општине, није била поштеђена безумног НАТО-бомбардовања 1995. године, када је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом, што је касније довело да масовног обољевања људи од канцерогених болести.

„Сви знамо да је повод за бомбардовање српске територије и положаја Војске Републике Српске био наводни напад на пијацу Маркале у Сарајеву и да је НАТО тада својом акцијом под називом `Намјерна сила` бомбардовао и неке локације у Хан Пијеску, а то су репетитор Велики жеп и касарна Војске Републике Српске, која је ваздушном линијом од центра града удаљена око 300 метара“, подсјећа Остојић.

Истина је, истиче он, да је тада употријебљена муниција са осиромашеним уранијом и да је свакоме јасно шта проузрокује тај токсични тешки метал и какву опасност представља по здравље људи, али и животиња, те по биљни свијет, воду и ваздух.

„Љекари Болнице Касиндо у периоду од 1995. до 2001. године дошли су до фрапантних података према којима је регистровано 1.226 пацијената са малигним туморима од посљедица НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом, од којих је умрло 370 лица. Од поменутог броја, 18 лица било је са акутном леукемијом. Дјечак од четири године и дјевојчица од 15 година не могу имати акутну леукемију, осим ако то није узрок изазван извана“, тврди новинар-истраживач Зоран Жужа.

Он је подсјетио да се значајан број и домаћих и међународних институција бавио истрагама о НАТО-бомбардовању територије Републике Српске и положаја Војске Републике Српске половином 1995. године.

Према његовим ријечима, подаци Мисије УНЕП-а /Тим за екологију/, која се бавила истрагама локација које су гађане муницијом са осиромашеним уранијумом, 2003. године објавила је тачне податке да је на територију Републике Српске, односно БиХ, НАТО избацио 10.800 комада муниције са осиромашеним уранијумом или око 2,9 тона осиромашеног уранијума.

 

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here