Ако се изузме званична верзија догађаја иза које стоје америчка влада и већина стручних лица са бројних универзитета и научних института, постоји неколико основних “истина” о нападима 11. септембра 2001. године, које је “неко” (Ал Каида?) извршио на Њујорк и Вашингтон.
Ако сте тог једанаестога дана деветог мјесеца двије хиљаде прве године, иза себе имали довољно љета и зима, па сте ментално били кадри да схватите значај онога што се дешава пред вашим очима, уживо, на телевизији, у том случају нисте заборавили гдје сте били када су се путнички авиони у директном преносу закуцали у њујоршке Куле близнакиње, односно у два небодера Свјетског трговинског центра на Менхетну.
Укратко, званична верзија догађаја каже, да је терористичка организација Ал Каида спровела у дјело замисао свог лидера Осаме бин Ладена тако што је, након краће пилотске обуке неколицине својих припадника, одредила деветнаесторицу терориста чији је задатак био да над небом изнад североисточних Сједињених Држава отме четири путничка авиона компанија “Јунајтед ерлајнс” и “Американ ерлајнс”.
Два авиона закуцала су се у поменуте њујоршке куле СТЦ, које су се потом срушиле усљед силине удара, и усљед пожара који је захватио зграду након експлозије авионског горива, те истопио носеће челичне стубове; такође, удар је уништио већи дио термалне изолације која је чувала структуру (закључци комисије Универзитета “Пердју”) што је на горњим спратовима довело до улегања пода који су са собом повукли спољне стубове (и тако даље, нећемо сада улазити дубље у детаље из разлога наведених у наредном пасусу). Трећи авион се закуцао у зграду Пентагона у Вашингтону, док се четврти срушио у поље код пенсилванијског града Шанксвила, након што су путници покушали да преотму авион од непријатеља.
Највећи број инжењера и архитеката подупиру ову званичну верзију. Постоје, међутим, групе истих таквих стручњака који их негирају. Вјероваћете онима којима желите да вјерујете, јер је истина ионако давно престала било кога да занима, не само што се овога тиче него уопште: сви су људи данас постали стручњаци за све, сви све знају о свему, а чињенице и “чињенице” су ту само да потврде да је истина оно што смо већ унапријед одлучили да је истина.
Мухамед Ата, египатски држављанин и вођа терористичке групе која је извршила напад на Куле близнакиње у Њујорку
Не усуђујемо се да кажемо да је ова званична верзија тих догађаја истина, али се не усуђујемо ни да кажемо да је лаж. Не знамо, ми збиља нисмо стручњаци на овом пољу, и једино што знамо је то, да ништа не знамо. Али, има оних који знају. Поред ових који се држе званичне верзију, и који знају, знају и они који износе супротне верзије које се подводе под теорије завјере. Додуше, неке од њих уопште не негирају начин којим су се Близнакиње срушиле, већ околности под којима се све одиграло. Постоји пет главних.
- Куле су срушене контролисаном експлозијом
Свега неколико сати након што су се небодери Свјетског трговинског центра срушили, најпознатија од свих теорија завјере испливала је на површину, благодарећи интернету који је тада био у свом одојштву. Аутор поста остављеног на неком форуму изнио је тврдњу да су срушене контролисаном експлозијом, а све због начина на који се то десило: брзо, и савршено вертикално.
Након тога су се појавила и сведочења очевидаца, извештаји о детонацијама које су се наводно чуле прије рушења, и наводи да су том приликом фрагменти летјели из доњих нивоа зграда. Одговор “истиноносаца” (енг. truthers; дајте нам адекватнији и српскији превод те ријечи, ако га имате) на званичну верзију гласи, да 56 минута, колико је требало јужној кули да се уруши, није било довољно.
На основни проблем ове теорије, ако се то може назвати проблемом, не указује се у задовољавајућем обиму. Наиме, она уопште не негира основу званичне верзије, односно уплетеност Ал Каиде. Тај дио наратива може бити стоодстотно истинит, а да ова теорија буде тачна. Те двије ствари нису нужно у вези. Али, ако су обје истините, остаје питање мотива због чега се упорно тврди да су се куле срушиле због удара авиона, и због чега се на томе истрајава. Можда и најважније питање с тим у вези гласи: зашто би уопште биле срушене?
Имплицитно, међутим, ако је истина да је дошло до контролисане експлозије, могао би бити случај, да је све унапријед планирано, или да је све филмски режирано, како неки мисле. Буквално, неки сматрају да авиони уопште нису ни ударили у куле, да је то “дјело Холивуда”, да су ударили пројектили окружени холограмом, или да је компјутерски све додато на видео-снимке. Има и оних који кажу да се ништа није десило, да су само куле срушене детонацијама након медијске представе. Остаје само да се одговори на питање због чега су очајни људи скакали са врхова зграда са којима је све у реду, и како објашњавају све остало.
- На Пентагон је испаљен пројектил америчке војске
Фотографије и видео-снимци са лица мјеста, након што је лет бр. 77 “Американ ерлајнса” ударио у зграду америчког министарства одбране, уопште не пружају довољно доказа тога, а притом је примјетан и недостатак крхотина које би томе ишле у прилог. За разлику од бројних снимака авиона који ударају у Куле близнакиње, нема ниједног снимка удара авиона у Пентагон. На снимку сигурносне камере који смо сви гледали, сам тренутак удара се уопште не види, али се тврди да се, пошто те камере прескачу фрејмове, удар догодио управо у фрејму који је прескочен. Добро, звучи као невјероватна случајност, али то није немогуће.
Међутим, нема ни приватних снимака; истина, телефони још ниси били са камерама, а људи још нису базали на све стране и снимали сторизе за Инстаграм којег није ни било; нити су у то “античко” доба људи свуда са собом носили камкордере; такође, непосредно око Пентагона нема приватних кућа; али опет, са друге стране ријеке Потомак је град Вашингтон, а приватних кућа, па чак и шопинг-молова, има у близини са исте стране ријеке на којој је и Пентагон; упркос томе, ипак, приватних снимака нема.
То не значи да званична верзија није истинита, само да је све то крајње необично. Али, значи да теоретичари завјере не мирују и да тврде да је у Пентагон ударио, или пројектил америчке војске или пак беспилотна летјелица. Авион никако, јер је штета причињена толикој зградурини премала за оно што би јој урадио комерцијални путнички авион.
Званична реконструкција америчког министарства одбране везано за напад на Пентагон 11. септембра:
Уосталом, кажу они, како је војска уопште могла да дозволи да се авион којим је пилотирао аматер закуца у зграду министарства одбране? Зашто баш у њу, која је изолована и далеко од погледа обичног свијета који не може тек тако да јој приђе? Зашто Ал Каида није ријешила да тим авионом – будући да је онај срушени код Шанксвила требало да удари на Капитол – нападне најприроднију од свих могућих мета, именом, Бијелу кућу? Али, ако је ова теорија тачна, шта је онда истина везано за Куле близнакиње? Али најважније од свих питања је сљедеће: због чега би, in the name of God, америчка војска гађала Пентагон пројектилом?!
- Лет бр.93.”Јунајтед ерлајнса” је оборен
Већ смо казали да званична верзија догађаја тврди да су (патриотски настројени) путници на овом лету покушали да отму авион од отмичара, да је дошло до сукоба у авиону, и да је усљед њега дошло до пада летјелице на отвореном пољу у Пенсилванији.
Теоретичари завјере кажу да је то немогуће јер је авион превелик за тако мало поље, да је заправо мало шта од остатака летјелице било пронађено на мјесту пада, те да је америчка војска оборила авион како би га спрјечила да изврши своју паклену намјеру, због чега су крхотине и разбацане широм тог краја. Ако је ова теорија истинита, она иде у прилог томе да је Ал Каида једини извршитељ злочина, који се стога непобитно десио, али не говори ништа о наредној теорији завјере, оној вјероватно најубедљивијој.
- Америчка влада је унапријед знала шта се спрема, и пустила их је да ураде шта су наумили
Да се надовежемо на претходну тачку: теоретичари завјере кажу, да ако је америчка влада знала шта Ал Каида спрема и пустила је да изврши злочин, шта више, ако су чак и пројектилом гађали Пентагон да би направили још јачи утисак и драму, и ако су оборили лет бр. 93, логично је било да оборе само тај лет који би уништио Капитол, који је незамјењив, а да пусте оне авионе који су ишли на Близнакиње, које су замјењиве.
Поборници ове теорије завјере веле, да је противваздушна одбрана наложила ловачким авионима да одступе и да пусте путничке летјелице да наставе пут ка Њујорку. Они указују на чињеницу, да је америчко ратно ваздухопловство најмоћније на свијету, а да по званичној верзији није успјело да пресретне ниједан авион тог дана. Њима је то немогуће, јер фактор људске грешке, случајност, спонтаност збивања, по нашој урођеној нарави признајемо само у апстракцији, а чим дођемо до неког конкретног великог догађаја, негирамо могућност да је у том датом случају баш то у питању. Све је, само не то. Фактор људске грешке и случајност су теоријски свеприсутни, али у крупним стварима практично немогући јер све је увек унапријед планирано. Као што је немогуће и то, да је систем за рано упозоравање био крајње дефектан и рђав, о чему су сви говорили.
Зашто би америчка влада то урадила? Зарад стицања наклоности свјетског, а посебно америчког јавног мнења, за планирани напад на Авганистан и након тога на Ирак. Због нафтних поља, због гасовода “Туркменистан-Авганистан-Пакистан-Индија”, због ко зна чега још. У крајњој линији, због богаћења, е сад, да ли америчке државе или појединаца који су на њеном челу, друго је питање. Нико не може да негира да је америчка влада искористила 11. септембар да оправда и покрене нападе на Авганистан и Ирак. Али, то није доказ да је постојала завјера, већ само доказ да су вјешти у политици, сналажљиви и добри у “кризном менаџменту”.
Међутим, постоји много људи који се могу назвати инсајдерима, а који тврде да су Американци знали и допустили, да ли с намјером или из неспособности, није важно. Рецимо, Мајкл Мичер, бивши британски министар за заштиту животне средине у влади Тонија Блера, каже да су знали и да су пустили. Рецимо, Ричард Кларк, високи антитерористички званичник ЦИА у то вријеме, каже да је ФБИ знао да се “нешто чудно дешава у пилотским школама у Сједињеним Државама”, али да ништа о томе није дошло до њега или до Бијеле куће. Мосад је наводно августа мјесеца обавијестио ЦИА и ФБИ да је око двјеста терориста ушло у САД и да планирају “велики напад”, али ништа није урађено по том питању. И тако даље.
Заправо, постоји једна антисемитска теорија завјере којој из принципа нећемо посветити посебну пажњу и тиме јој дати легитимитет, али да не би и сами били оптужени од теоретичара завјере и тако учинили још већу штету, напоменућемо да смо је свјесни и дотаћи ћемо је се овако дигресивно.
Прича се своди на то да је у Близнакињама погинуло много мање Јевреја него што би “требало”, имајући у виду њихову уплетеност у берзанске послове. Наводно, око четири хиљаде Јевреја тога дана није дошло на посао јер су били унапријед обавјештени од стране Мосада. Пазите, тако нешто је практично немогуће: тајна коју зна четири хиљаде мушкараца и жена престаје да буде тајна, а завјера може бити завјера само ако у њој учествује узак круг људи.
Теоретичари даље веле, да је Израел или за све знао, или све испланирао, или навео терористе, несвјесне за кога заправо раде, да изврше злочин. Као доказ наводе хапшење петорице израелских држављана, званично запослених у селидбеном предузећу “Урбан мувинг системс” у власништву извесног Доминика Сатера.
Та петорица су приведена јер су са крова бијелог комбија снимала Близнакиње у пламену, и притом се “чудно понашала”; полиција је то понашање протумачила као радовање и изругивање, а пронашла им је и скривени новац, стране пасоше и резач за кутије. Поменути Сатер је побјегао у Израел прије него што је ФБИ могао да га испита, али су остали били у притвору два мјесеца прије него што су депортовани у Израел.
Током тог периода били су непрестано испитивани и подвргавани детектору лажи; један од њих, Пол Курцберг, два и по мјесеца је одбијао ово тестирање, и на крају пао када је пристао. Касније је званично закључено да они нису знали шта се спрема, а да је само предузеће вјероватно било Мосадов параван за истрагу о каналима којима су се финансирали Хамас и Исламски џихад.
Што се тиче снимања и потенцијалног радовања, за то могу да постоје разне мотивације, али једно је сигурно: особе уплетене у неки злочин неће се на тај начин понашати и привлачити на себе пажњу, посебно не ако су шпијуни, јер ако су шпијуни, имају крунски доказ да нису дебили. Који би разлог они имали да беспотребно снимају нешто што цио свијет гледа уживо, и тиме себе и своју мисију компромитују? Да су имали икакве везе са тим, били би у неком стану, гледали би пренос и наздрављали “хенесијем”. Не би скакали по крову комбија као идиоти, и снимали шта се дешава.
Радовање, са друге стране, може бити посљедица поимања могућих посљедица које ће бити повољне по Израел: речју, да ће Америка бити приморана да војно реагује на Блиском истоку против природних непријатеља Израела, што би за јеврејску државу неизбјежно било корисно. А поред тога, добар дио Србије се радовао, иако није био уплетен. Неки људи једноставно не воле Америку, и то их не чини злочинцима.)
- Неки крупни играчи на берзи су знали
У данима који су претходили 11. септембру 2001. године, неко је продао огроман број “пут-опција” (енг. put option) два велика авио-превозника. У питању су били “Американ ерлајнс” и “Јунајтед ерлајнс”. У питању су били, дакле, превозници чији су авиони отети кобног дана. Акције ниједног другог авио-превозника тих дана нису забиљежиле сличну аномалију. Пут-опције великих осигуравајућих предузећа такође су биљежиле исту аномалију.
Шта су пут-опције? Компликовано је, али најпростије речено, у питању је опциони уговор који поседнику даје необлигативно право да конкретном купцу прода унапријед договорену количину хартија од вриједности, по унапријед договореној цијени, у оквиру унапријед договореног временског периода, када цијена те акције на берзи падне испод договореног износа; продавац, према томе, нема облигацију да прода, али купац има облигацију да купи.
Ово је посебно корисно ако знаш да ће цијена неких акција у чијем си власништву, драматично да падне, па стога теоретичари завјере тврде, да су неки играчи на берзи све знали унапријед, и да су, умјесто да о томе обавијесте државу или јавност, одлучили да уновче информацију.
