Одлука о поништењу Извјештаја о Сребреници из 2004. године, је донесена. Скупштина Републике Српске је на захтјев предсједника Републике Српске Милорада Додика урадила историјски посао. Тако су се коначно стекли услови да обмана великих мајстора оде у неповрат.
Креатори обмане су морали, по старом добром обичају, да у преамбулу сатанизације Републике Српске наведу све оно што је наведено, како у захтјеву предсједника Додика, тако и у скупштинским закључцима, са намјером да нас колективно оптуже за повратак на старо, по принципу двоструког стандарда, наводи Удружење Част отаџбине.
Наравно, пошто ће салве оптужби за „ретроградно“ дјеловање мрских Срба услиједити оркестрирано, неопходно је поново рећи неколико ствари. Срби на овим просторима живе вијековима и никако нису могли бити агресори. Настанак Републике Српске је само реакција на повампирени муслимански неофашизам.
Велика сребреничка обмана је само параван који је требало да прекрије дјеловање 28. Дивизије тзв. АБиХ, која је бројила преко 7.000 припадника распоређених у шест бригада, плус резервни састав. При чему су користили режим заштићене зоне као базу за предузимање офанзивних дејстава, првенствено према цивилима, а тек након тога према снагама Војске Републике Српске. Све то уз прећутну сагласност УНПРОФОР-а.
У овим дејствима је страдало преко три хиљаде Срба, од чега двије хиљаде и шесто цивила. Исти тај параван је успјешно скривао злочин према сарајевским Србима, којих у дијелу Сарајева који је био под контролом АБиХ више нема. Свирепо и мучки је убијено преко седам хиљада Срба, а протјерано и расељено двије стотине хиљада.
Зашто Срби немају право ни на независну, међунардну комисију експерата? Чега се боји међунараодна заједница? Нама је кристално јасно у чему је проблем и не желимо да трошимо вријеме набрајајући оно што важи за једне, а за друге не. Шта посебно апострофирамо у друштвено политичким догађањима везаним за поништење одлуке је сљедеће. Опозиција није на консултације хтјела, смјела или шта већ, они су хтјели само… Након тога је услиједила употреба института заштите виталног бошњачког интереса. Наравно, спознаја о истини и правди руши илузије које се стварају преварама и лажима, јер Срби немају никаква права ни по којем основу.
Параван који је саткан од лажи и обмана налази се испред несретних бораца за „истину и правду“, који завршавају свој материјални интерес, али и послове за још неке!
Ко су они? Сви они којима смета стабилна и јака Републике Српска, као и наше присутво на овој територији. Они којим смета чак и наше име. Своје интересе су нашле стране амбасаде у Сарајеву, као и безбједносне службе из истог града, али и неке НВО, као и медији попут „ТВБН“, Буке, Журнала итд. Свакодневно одрађивање је праћено новчаним наградама, без обзира на невјешто правдање Младена Иванића. Оно што је битно напоменути је да су чак плаћени унапријед, па сада морају својски да запну против актуелне власти и нама вољене Републике Српске, са узнемирујићим порукама да је Република Српска пред пропадањем, те да је прижељкивани хаос неминован.
Од куда и како стижу, енормна новчана средства? Оно што је познато, али се из неког разлога устручава рећи, је да двије приједорске невладине организације „ИЗВОР“ и „КВАРТ“ спонзорише Сорошева испостава за наш регион. У овом моменту покушаја рушења Републике Српске, постоје центари окупљања за лидера ПДП-а, али и неких чланова „Правде за Давида“, као и других перјаница „Савеза за пораз“. Сви они заједно осмишљавају како дестабилизовати Републике Српске.
Тако смо у задњих неколико дана чули двије „чудне“ изјаве. Прву је дао отац настрадалог младића Давида Драгичевића, да избора у октобру неће бити, ако се не открије убица његовог сина, и другу је дао Бранислав Бореновић „да од случаја Давида Драгичевића зависи и судбина Републике Српске“.
Да ли још увијек постоји неко у Републици Српској ко не види да је на дјелу обојена револуција, али на сву срећу неуспјешна и још увијек у почетној фази?
Протести су пројекат западног утицаја, а подржани од Срба из заједничких органа у државној заједници БиХ, америчке амбасаде у Сарајеву, чак и замјеника високог представника у БиХ. Протестима је „дао значај“ министар безбједности БиХ Драган Мектић и предсједник ПДП Бранислав Бореновић, својим личним присуством. Зар не би било дјелотворније да је министар безбједности дошао у МУП Републике Српске да помогне својим колегама у рјешавању овог трагичног догађаја. Међутим, он би радије да доведе припаднике МУП БиХ, ОБА, на челу са Осмицом и сличнима, на границе Републике Српске и сруши и оно мало суверенитета што је остало Републици Српској. Жао нам је настрадалог младића и желимо да тужилаштво и МУП Републике Српске што прије открију детаље овог трагичног догађаја, уколико они постоје. Не можемо се сложити и нећемо дозволити да се смрт једног човјека толико исполитизира да представља пријетњу држави. Отац покојног Давида мора схватити да је за стварање Републике Српске погинуло хиљаде његових вршњака, па њихови очеви не руше творевину која је први пут у историји Срба направљена на тим просторима.
Креатори и донатори догађаја на Трагу Крајине морају схватити да су идеолошки стерилни да новац улудо троше. Лидери опозиције су свјесни да не могу однијети побједу на октобарским изборима без квалитетног програма, са истрошеним и компромитованим кадровима. Зато је њихов циљ срушити предсједника Додика, Народну скупштину Републике Српске, Владу, МУП, и створити хаос и неред на улицама Републике Српске, доћи на власт уз помоћ страних обавјештајних служби. Ако им не успије овај план морамо бити спремни да слиједе њихове оптужбе да су покрадени на изборима, те да то неће прихватити.
Садашња власт мора да се придржава закона и обезбиједи мир и сигурност на улицама и да буде спремна за неред и хаос, те на дјеловање оних који позивају на рушење Републике Српске. О Републици Српској неће нико одлучивати ни са Запада, ни са улице, а поготово неко ко проводи пробосанску политику нестанка Срба са ових простора.
