Сваки други грађанин БиХ религиозан

Religion confusion

Истраживачки центар Pew је провјерио колико су грађани у 34 европке државе религиозни. Религиозност је дефинисана кроз четири категорије: важност религије, похађање вјерских служби, учесталост молитве и вјера у Бога.

Најрелигиознији су Румуни, грађани БиХ су на шестом, Хрватске на седмом, а Србије на десетом мјесту у Европи.

У овом истраживању, високо религиозна дефинисана је као свака одрасла особа која има висок скор у најмање двије од четири наведене категорије, а да немају низак скор ни на једној од остлаих: похађање вјерских служби најмање једном мјесечно, дневна молитва, вјеровање у Бога са апсолутном сигурношћу и истицање важности религије. Ако нека особа има низак ниво религиозности на само једној од категорија, а врло високо на преостале три, онда се и даље сматра “високо религозном” особом.

Користећи се овом комбинованом мјером, примјетно је да су држављани Централне и Источне Европе склонији високој религиозности.

Религиознија Централна и Источна Европа

У Арменији и Грчкој, отприлике половина испитаних је високо религиозна. С друге стране, тек свака десета особа у Данској, Шведској и Уједињеном Краљевству може се сматрати високо религиозном.

Слична је ситуација и ако погледамо појединачне категорије религиозности – у Централној и Источној Европи религија је важнија, људи више похађају вјерске службе, чешће се моле и у већој мјери вјерују у Бога са апсолутном сигурношћу. Али постоје и одступања у земљама Западне Европе – 37 одсто Португалаца је високо религиозно, што је знатно одступање од просјека ‘комшилука’.

Религиозна регија

Истраживањем су обухваћене и три државе ужег региона – Хрваска, Србија и Босна и Херцеговина. У Босни и Херцеговини готово половина спада у групу високо религиозних (46 одсто), у Хрватској 44 одсто, а у Србији 32 одсто.

Погледамо ли појединачне категорије религиозности, видимо да су државе регије углавном у самом врху листе.

Босна и Херцеговина друга је у категорији “важност религије” – 54 одсто каже да је религија врло важна у њиховим животима. Једино су Грци имали већи постотак  – 55 одсто. Хрватска је на шестом мјесту са  42 одсто, а Србија на деветом, са 34 одсто.

У Хрватској 40 одсто испитаних је рекло да похађа вјерске службе најмање једном мјесечно, истим постотком је на четвртом мјесту иза Пољске, Румуније и Италије. У БиХ свака трећа особа (35 одсто) похађа вјерске службе на мјесечној разини, а у Србији свака пета (19 одсто).

Двије трећине људи у БиХ вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу

И по учесталости молитве Хрватска је прва у регији – 40 одсто Хрвата рекло је да се моли сваки дан и на четвртом су мјесту, иза Молдавије, Арменије и Румуније. У БиХ, 32 одсто каже да се свакодневно моле, а у Србији 27 одсто.

Двије трећине људи у БиХ (66 одсто) каже да вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу. Испред њих су само још Арменија (79 одсто) и Грузија (73 одсто). У Србији 59 одсто људи вјерује у Бога са апсолутном сигурношћу. Сличан је постотак у Хрватској – 57 одсто.

ОДГОВОРИ

Молимо вас да унесете коментар!
Молимо вас да овдје унесете своје име