Предсједништво БиХ крије имена 159 особа с којима су закључени уговори о дјелу

0
873

Предсједништво БиХ одлучило је сакрити имена и презимена 159 особа које су у мандату чланова Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића, Драгана Човића и Младена Иванића биле ангажоване на основу уговора о дјелу у Предсједништву БиХ. За њихове накнаде из џепова грађана БиХ исплаћено је укупно 608.907 КМ.

Информативни портал Klix.ba тражио је од Предсједништва БиХ достављање инфомације о свим особама које су у актуелном мандату биле ангажоване у кабинетима чланова Предсједништва БиХ на основу уговора о дјелу, затим податке о дужини трајања уговора за сваку особу појединачно, као и опис послова због којих је нужно било ангажовати особе на основу уговора о дјелу.

Ријеч је о 159 особа које су у Предсједништву БиХ биле ангажоване од почетка 2015. године до краја 2017. године и за чије је накнаде из џепова грађана БиХ исплаћено укупно 608.907 КМ.

Према званичним подацима Канцеларије за ревизију институција БиХ у Предсједништву БиХ је током 2017. године на основу уговора о дјелу било ангажовано 59 особа, од чега је 30 особа ангажовано за обављање послова из домена рада кабинета чланова Предсједништва БиХ, а 29 особа за обављање послова Секретаријата Предсједништва БиХ. Укупни нето издаци за ангажовање вањских сарадника у 2017. години износили су 219.026 КМ.

Укупни нето издаци за ангажовање особа по уговору о дјелу током 2016. године износили су 184.325 КМ. Током 2016. године ангажовано је 48 вањских сарадника. За потребе рада кабинета ангажована је 31 особа, док је 17 особа обављало послове из домена рада Секретаријата Предсједништва БиХ.

Што се тиче 2015. године, укупни нето издаци за ангажовање особа по уговору о дјелу у Предсједништву БиХ износили су 205.556 КМ. Током године биле су ангажоване 52 особе, од чега су три особе биле ангажоване сваки мјесец.

Канцеларија за ревизију институција БиХ из године у годину упозорава чланове Предсједништва БиХ да предузму активности на преиспитивању потребе ангажмана вањских сарадника на дужи временски период и на пословима систематизованих радних мјеста те да овакав облик запошљавања треба користити само за конкретне послове и послове који по свом опису не спадају у редовне.

Од колективног шефа државе БиХ тражени су и подаци о свим именима и презимена савјетника/шефова кабинета који су у актуелном мандату били ангажовани у кабинетима чланова Предсједништва БиХ, као и о тачном износу новца који им је исплаћен.

Секретаријат Предсједништва БиХ донио је рјешење којим је у цијелости одбијен захтјев портала Klix.ba под изговором да тражене информације, које се односе на спољне сараднике и савјетнике, укључују личне интересе који се односе на приватност трећих особа, односно да би се достављем тих информација прекршио Закон о заштити личних података БиХ.

Предсједништво БиХ очито је заборавило или се прави неупућеним у чињеницу да је Агенција за заштиту личних података БиХ у неколико наврата истицала како имена и презимена запослених у јавним субјектима не смију бити тајна и да органи одбијањем достављања таквих информација, заправо злоупотребљавају Закон о заштити личних података БиХ.

На званичној wеб страници Агенције за заштиту личних података БиХ објављено је мишљење у вези с објавом података о платама запослених у јавним органима гдје је прецизирано:

„С обзиром на то да се јавна буџетска средства формирају из пореза и других прихода које плаћају грађани, несумњиво је оправдано грађане упознати о раду јавних органа и трошењу буџетских средстава, што представља једну од основних претпоставки контроле“.

Агенција за заштиту личних података БиХ јасно наводи и да су запослени у јавном органу корисници буџетских средстава те стога не могу уживати заштиту приватности у погледу обраде личних података у оној мјери у којој се та заштита законом осигурава физичкој особи у приватном сектору или неким другим обичним животним ситуацијама.

„Осим наведеног, подаци о примањима запослених у јавном органу указују на начин трошења буџетских средстава, што превентивно може дјеловати на незаконите радње или корупцију тог јавног органа те се стога несумњиво може рећи да је објављивање овакве информације у јавном интересу“, пише у мишљењу Агенције за заштиту личних података БиХ.

Коментари

Please enter your comment!
Please enter your name here