Највећи дио миграната који илегално улазе у БиХ не виде ту крајње одредиште, али је међу онима који остају доста оних из ризичне групе радикалних елемената и „спавајућих терориста“, који се насељавају и придружују домаћим екстремистима, каже политиколог Јелена Пономарјева.
– Они лако и брзо проналазе присталице међу радикланим младим људима Француске, Шпаније, Италије, али и БиХ. Због свега тога не искључујем могућност да у блиској будућности дође и до конкретних активности које би водиле ка стварању нове Исламске државе у Европи. То би била неке врста „балканског калифата“ – оцијенила је Пономарјева за „Глас Српске“.
Пономарјева, која је доктор политичких наука са Московског државног универзитета за међународне односе, истиче да је лансирна рампа већ постављена на Космету и БиХ, који све више постају базе за борце који су се вратили из борбених зона.
– У логорима који се налазе у региону, они се одмарају и припремају за неке нове ратове – објаснила је Пономарјева.
Она подсјећа да је на подручју БиХ активно чак 46 војних и терористичких кампова, који имају блиске везе са „Ал каидом“ и Исламском државом.
Према њеном мишљењу, њихова мета може бити и Република Српска, а њихове активности у региону усмјерене против православног становништва.
– У тој ситуацији забринута сам за судбину Републике Српске. Она је у опасности, али не само због ове чињенице, већ и због покушаја да буде укинута. То се више не крије, а долази управо од истих оних који су и креирали ову мигрантску кризу, али и оних који је користе да би направили „балкански калифат“ – рекла је Пономарјева, истичући да ту, прије свега, мисли на Турску, Катар и Саудијску Арабију.
Одговарајући на питање да ли мигрантска криза може довести до распада Европске уније, Пономарјева каже да ће Европа престати да буде Европа и да неће бити никога ко ће то моћи да заустави, али да је ово много већи проблем од тога да ли ће ЕУ опстати као заједница.
Она каже и да никакви зидови не могу задржати мигранте.
Према њеним ријечима, мигранти и мултикултуралност данас нису само средство за остваривање англоамеричких интереса, већ и производ логике касног капитализма и глобализације.
– Чињеница је да посткапитализам није могућ уз задржавање нације-државе. Да би преживјела, да би се очувала као цивилизација, Европа се мора борити, не са посљедицама, већ са узроцима кризе. А она ће се наставити све док транснационалне компаније не престану пљачкати суверене државе у другим регијама свијета, на периферији капитализма – каже Пономарјева.
