Остојић: „Намјерна сила“ – невјероватан злочин

Начелник Општине Хан Пијесак Владо Остојић рекао је Срни да ни ова локална заједница, као ни сусједне српске општине, није била поштеђена безумног НАТО бомбардовања половином 1995. године, када је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом, што је касније довело да масовног оболијевања људи од канцерогених болести.

„Сви знамо да је повод за бомбардовање српске територије и положаја Војске Републике Српске био наводни напад на пијацу Маркале у Сарајеву и да је НАТО тада својом акцијом под називом ‘Намјерна сила’ бомбардовао и неке локације у Хан Пијеску, а то су репетитор Велики Жеп и касарна Војске Републике Српске, која је ваздушном линијом од центра овог мјеста удаљена око 300 метара“, подсјећа Остојић.

Истина је да је тада употријебљена муниција са осиромашеним уранијом и да је, истиче он, свакоме јасно шта проузрокује тај токсични тешки метал и какву опасност представља по здравље људи, али и животиња, те по биљни свијет, воду, ваздух.

Према његовим ријечима, ни Хан Пијесак, као ни друге сусједне општине, није поштеђен тих опасних посљедица, тако да су се и код становника ове локалне заједнице појавиле канцерогене болести као највјероватнија посљедица погубног дјеловања осиромашеног уранијума.

„Не би било лоше да се прича о овом проблему подигне на мало виши ниво у Републици Српској, јер је очигледно ријеч о беспотребном злочину над једним добрим народом, какав је мој српски народ. Сматрам да је та ‘Намјерна сила’ невјероватан злочин према било ком народу“, наводи Остојић.

Он наглашава да су најприје и највише страдали Срби који су живјели у Хаџићима и који су морали да се иселе у Братунац, гдје су масовно умирали од посљедица разарајућег дејства НАТО-бомби, и додаје да се посљедњих година све више прича о томе да је дошло и до оболијевања припадника бошњачког народа који живи у и око Сарајева.

„Значи, и према њима и према нама и према свакоме направљена је велика несрећа и неправда и то неко треба да исправи, при чему не мислим да неко треба да од некога нешто наплати. Мислим да би и БиХ на свим нивоима власти требало да много више улаже у здравствени сектор, поготово у тим угроженим срединама на плану примарне здравствене заштите, да обезбиједе апарате за рано откривање канцерогених болести, да јачају превенцију и стварају услове за ефикасније и квалитеније лијечење већ обољелих, који су били под утицајем радиоактивног зрачења приликом и након НАТО бомбардовања“, каже начелник Хан Пијеска.

Остојић сматра да је потребно да на институционалан и достојан начин Срби почну да обиљежавају те немиле догађаје, које никада не смију да забораве.

„Међутим, ми због тога никога не мрзимо, али нам није јасно зашто се то десило. Мени као човјеку који живи у 21. вијеку није јасно зашто је то неко урадио према мом, српском народу. И, ако то раде и према другима, зашто то раде“, упитао је Остојић.

Позивајући се на извјештаје тимова УН /УНЕП/, Остојић истиче да су њихове екипе у периоду од 12. до 24. октобра 2002. године посјетили 14 локација у БиХ, односно Републици Српској, гдје су прикупили 132 узорка.

УТВРЂЕНО ЗАГАЂЕЊЕ ВОДЕ, ВАЗДУХА, ЗЕМЉИШТА…

Мада се прије ове, као и претходних посјета Србији и Црној Гори, тврдило да послије удара и сагоријевања пенетратора /који је око 30 милиметара дугачак и састоји се од око 300 грама осиромашеног уранијума унутар алуминијумске ‘кошуљице’/ уранијумска прашина врло кратко остаје у ваздуху, као и да треба веома дуго да пенетратори кородирају, односно да осиромашени уранијум доспије до пијаћих вода, у овим извјештајима је наглашено да је „утврђено веома распрострањено загађење осиромашеним уранијумом на локацијама које су обишли, и за које се знало да је ту кориштена муниција са осиромашеним уранијумом, а загађење земљишта пронађено је и до 20 метара удаљености од мјеста удара“.

Тимови УНЕП-а утврдили су, такође, да већина пенетратора није уклоњена и да је остала под земљом. У касарни у Хан Пијеску послије седам година од бомбардовања пронађени су пенетратори који су лежали на површини земље кородирани, а загађење је било велико и у Хаџићима.

Утврђено је и да је први пут пронађено загађење осиромашеног уранијума у пијаћој води, у једном бунару у Хаџићима, а констатовано и је загађење ваздуха уранијумском прашином, чије су честице пронађене у узорцима земљишта и биљака, као што је маховина, лишај или кора дрвета.

УН експерти пронашли су тада и потврдили кориштење муниције са осиромашеним уранијумом на бар шест локација које нису биле означене у подацима о локацијама добијеним од НАТО.

Према својим хемијским својствима, уранијум је метал сребрнкастосиве боје, веома велике густине и хемијски је токсичан. Осиромашени уранијум се користи у пројектилима због те изузетно велике густине, тако да се ови пројектили користе за пробијање оклопа тенкова и других бојних кола, као и бункера. При удару, пројектил се распрскава и уколико температура пређе 600 степени Целзијуса, прах уранијума се може запалити, што, такође, доприноси додатном уништавању и контаминацији.

Уранијум се распада углавном емисијом алфа честица у низ веома радиоактивних хемијских елемената као што су изотопи торијума, радијума, радона и полонијума. Сви ови радиоактивни продукти распада уранијума, уколико се удахне уранијумска прашина или радон који је у гасовитом стању, доживотно остају у плућима.

Уколико се пенетратори не распадну при удару о тврду подлогу, забијају се у земљу и до три метра дубине, тешко их је открити, а постоји велика могућност да допру до подземних и, потом, и до пијаћих вода.

Уношењем различитих једињења уранијума у организам путем контаминиране хране или воде, дио њих остаје у организму човјека и таложи се у костима, јетри, бубрезима, што проузрокоје многа малигна обољења.

ОДГОВОРИ

Молимо вас да унесете коментар!
Молимо вас да овдје унесете своје име