Обиљежено 15 година од погрома Срба на Космету

Навршило се 15 година од мартовског погрома Срба са Косова и Метохије. На мети Албанаца, у присуству 45.000 припадника НАТО, били су сви који су говорили српски, али и њихова културна и вјерска баштина.

Током три дана насиља убијено је 19 лица, спаљено је и оштећено 46 српских цркава и манастира, око хиљаду кућа, а на десетине гробаља је порушено. За ове злочине нико није одговарао.

Након бомбардовања 1999. године, живјели су у страху. Увјеравали су их да им од комшија Албанаца не пријети опасност. А онда се догодило зло – убиства, паљење имовине, прогон. Март 2004. године за Србе са Космета, једно је од најтежих сјећања. У ноћи 17.марта на прагу куће у Драјковцима убијени су Добри Столић и његов 22-годишњи син Борко.

Пашеног убијеног Столића Срђан Младеновић каже да су Добри пуцали у леђа и да је одмах пао мртав.

– Пуцњеве су чули Вера и Борко, супруга и син, који су били у кући. И онда је Борко истрчао у папучама, почео да дозива оца. А онда је кренуо други рафал, који је био с друге стране куће, он је ту био посјечен – навео је Младеновић.

Боркова тетка Зорица Младновић каже да јој је требала деценија да прихвати истину да Борка нема како би дошла да му запали свијећу.

Посљедице насиља никада нису саниране. Из градова и села протјерано је 4.012 Срба, а чак ни пет одсто их се није вратило. Два села потпуно су избрисана. Неколико протјераних српских породица из Обилића и даље живе у по једној соби у оронулом хотелу у Звечану. За деценију и по, нико из општине, кажу, није дошао да их посјети.

Један од њих присјећа се како су Срби кренули из Обилића, Митровице, Приштине, јер су Албанци почели да чисте тај дио, да их протјерају. Каже да је долазила полиција да их обавијести, да се спреме и иду. 

– Мислим, нема гдје да идемо. Ту смо. Сами смо били у улици нашој. Два сата послије тога, дошао је један Албанац и каже: „Знате шта, Обилић су почели да пале, морате да се спремите да идете“ – прича избјегли Србин.

У сјећање на погром, више стотина Срба окупило се на парастосу у манастиру Грачаница. Чланови породица несталих и страдалих, представници цркве, локалне власти и Владе Србије положили су вијенце на споменик постављен у знак сјећања на страдале.

Прогнани Срби кажу да шаљу поруку да никада неће заборавити своје страдале, а крвавим злочинцима који су починили тешка злодјела, поручују да Бог неће дати мира ни на овом ни на оном свијету.

– До дан данас није дошло до истине и правде. Оно што желим да нагласим, јесте да погром траје и прије 2004. и након 2004. године. Не одустајемо од живота на Косову и Метохији, желим да живимо у миру и животом достојим човјеку – истакао је потпредсједник Српске листе Далибор Јевтић. 

Насиље су тада гласно осуђивали Савјет безбједности УН, значајније међународне институције и организације, владе многих држава, укључујући САД и Русију. У притвору је било више од 250 осумњичених за учешће у антисрпском насиљу. Ипак, тек неколицини изречене су симболичне казне, а главни политички протагонисти нису одговарали.

– Република Србија ће штитити свој народ на Косову и Метохији. Обавеза НАТО је да штити наш народ на Косову и Метохији према Резолуцији 1244, и ми смо спремни да увијек разговарамо са њима, али исто тако очекујемо да они реагују… а ако они то не буду радили, има ко ће да штити и чува – поручио је Александар Вучић, предсједник Србије.

У Дому културе у Грачаници одржана је академија „15 година незаборава“, а у Београду међународни скуп о Косову и Метохији.

ОДГОВОРИ

Молимо вас да унесете коментар!
Молимо вас да овдје унесете своје име