Незванично: Више бх. министарстава учествовало у креирању листе непожељних особа (ВИДЕО)

0
229

Ко је забранио руском писцу Захару Прилепину да уђе у БиХ ни данас није јасно. Представници институција које су задужене за безбједност и спољну политику БиХ покушавају да са себе скину сву одговорност, али без јасног објашњења процедуре како се уопште долази на листу оних који не могу ући у БиХ и ко на крају ту одлуку потписује. Руска Федерација од Министарства иностраних послова БиХ још чека појашњење спорне ситуације.

Ако је јуче некоме и било јасно како је Захар Прилепин испунио домаће медијске насловнице као најтраженији руски писац, али не због дјела него због јединствене забране у свијету, да не смије ући једино у БиХ, данас је све постало још замршеније. Ниједно министарство БиХ, ни безбједности, ни спољних послова, на себе не жели да преузме спорну одлуку о забрани Прилепину да пређе границу БиХ. Сви лоптицу пребацују на ОБА БиХ.

Министар безбједности у Савјету министара Драган Мектић изјавио је за да нема увид у акте Обавјештајно-безбједносне агенције, те да „она по закону може да прогласи неку особу да је пријетња по национални интерес и безбједност државе“.

„Морамо реаговати. Нисам ни ја знао. Откуд знам кога они држе на листи. Никаквих више инфомација немам, јуче нисам био у Сарајеву, као ни данас, нисам у току. Не могу да кажем ништа, могу да претпостављам неке ствари, али одакле ми потреба да то радим“, рекао је Мектић.“, додаје Мектић.

Министар иностраних послова БиХ Игор црнадак истиче да ни он нема везе са овим догађајем.

На питање да ли је ово питање било тема на Савјету министара и да ли је он уопште знао за ово, Црнадак је одговорио.

То нема никакве везе са мном. Стављање на листу непожељних није дио спољне политике“, нагласио је Црнадак.

Међутим, како незванично сазнајемо из врха ОБА-е, одлуку о Прилепиновом стављању на листу непожељних у БиХ није донио појединац нити једна агенција самостално, него је то одлука агенција и министарстава. Не желећи да излази у јавност, наш извор је рекао да појединац не може да донесе сам одлуку о томе, али ако то каже јавно, како каже, направиће проблем министру, не спомињући тачно ком.

С друге стране, министар безбједности, Драган Мектић, опет је имао језичке недоумице, па БиХ нема “листу” него “списак”. Други министар, спољних послова, није умио да објасни зашто се кроз БиХ лакше путује без икаквог пасоша, него са руским.

„Постоји регистар одређених странаца и у томе регистру има 1.000, 2.000 странаца које протјера нека особа одавде и забрани јој се улазак на једну, двије, или три године и он иде у базу у Русију. Нема никакве листе. Коме ми можемо да правимо листу овакви јадни и биједни овакви“, каже Мектић.

На коментар наше новинарке да мигранти без пасоша могу доћи до Бихаћа, а Прилепин једино у БиХ не може ући у односу на остатак свијета, Црнадак је рекао:

„Не желим да улазим у паушална коментарисања, сачекаћемо све информације. Мислим да много изјава и неких квазиинформација које смо видјели око овог случаја у посљедња 24 сата су веома повезани с тим што су избори близу“.

Министарство спољних послова ће данас а најкасније у понедјељак послати захтјев Заједничкој комисији за надзор над Обавјештајно-сигурносном агенцијом Парламента БиХ да појасни ситуацију у вези са Прилепином, након чега ће одговорити Руској федерацији на ноту коју је послала. Међутим, та Комисија се више од годину дана не састаје, откад је Никола Шпирић смијењен са мјеста предсједавајућег и њеног члана.

„Одговорни су представници Савеза за промјене што су оставили обавјештајни сектор изван парламентарног надзора. Нема ниједне земље у свијету чији обавјештајни сектор није под парламентарним надзором. Не састаје се ни обавјештајни комитет чији је члан Мирко Шаровић“, каже Шпирић.

А има и оних који су домаће законе помијешали са туђим, па тврде да БиХ не допушта улазак Прилепину на своју територију јер има закон којим забрањује својим држављанима да учествују на страним ратиштима. Какве везе то има са руским држављанином – није јасно.

„Мислим да је управо у тој категорији овај руски писац  – због закона о учешћу на страним ратиштима… конкретно у Украјини. (Питање: Зашто само у БиХ? Одговор: Исто и у Србији. Питање: Хоћете да кажете да му је забрањен улазак у Србију?) Не знам гдје му је забрањен. Мислим да је у БиХ, Русији, Србији на снази закон о забрани учешћа на страним ратиштима. (Питање: Али он је био прошле године у БиХ, у Вишеграду?) Не знам шта је било прошле године, вјероватно је и тада постојао тај закон“, изјавио је Недељко Гламочак, посланик СДС у НСРС.

Сва конфузија која је настала око руског писца и рада бх. институција, само показује гдје живимо, рекао је предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић. „То говори о неуређености ове државе, да се не зна ни ко пије ни ко плаћа. Чули смо ових дана потпуно опречна мишљења, али све на страну, срамота је да се једном таквом писцу не дозвољава улазак, поготово због повода, а то је књижевно вече, Кочићев збор гдје је требало да буде главни гост“, каже Чубриловић.

Његов потпредсједник, ненад Стевандић, поручио је да је јасно ко су кривци за новонасталу ситуацију.

„Ко је на челу безбједности и спољних послова? То су Говедарица и Мектић, те Црнадак и Иванић. То је одлука њих четворице, јер без њих четворице та срамота не би могла ни да се деси. Покварени су односи са Руском Федерацијом, то је штетно за грађане БиХ, јер ми немамо проблем ни са руским ни са америчким инвестицијама“, додајеНенад Стевандић.

С обзиром на то да Република Српска и БиХ са Русијом имају пријатељске односе и да се ради о земљи која је гарант Дејтонског мировног споразума, очекује се јасан став надлежних органа у вези са овим случајем, рекао је српски члан Предсједништва БиХ, Младен Иванић.

„Случај забране уласка руском писцу у БиХ мора да буде разријешен до детаља и да јавност буде информисана зашто је тачно руски писац опасност за безбједност БиХ, како бисмо зауставили спекулације и сачували изузетне односе и Републике Српске и БиХ са Русијом.

Одлука о забрани уласка Прилепину у БиХ потврда је да обавјештајним структурама у БиХ управљају антируски центри моћи, рекао је предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић. ОБА је ову одлуку донијела 26. марта, а Захар Прилепин је прошле године добио књижевну награду у Андрићграду.

Постави одговор

Молимо унесите свој коментар!
Овдје унесите своје име

18 + eighteen =