Једна четвртина економије у БиХ налази се у сивој зони, која онда доводи до мањих прихода за државу и смањења радничких права, наведено је у недавно објављеном Извјештају о економском напретку БиХ.
Сличне констатације изрекла је и Европска комисија у недавно објављеном Извјештају о напретку, наводећи да је сива економија толико значајна да игра главну улогу у запошљавању на црно. То, како истичу, уништава здраву економску конкуренцију и еродира систем социјалних давања. Упркос томе што уништава економију, Европска комисија констатује да је напредак у њеном сузбијању ограничен.
„Сива економија вјероватно утиче са 25 одсто бруто домаћег производа. Овако висок ниво сиве економије значи да би пореске стопе и доприноси требало да буду виши него што су сада. Такође, ова сива економија оптерећује радни сектор, а то сузбија отварање нових легалних радних мјеста и негативно утиче на конкуретност бх. економије“, истичу они.
Један од узрока тога је, како је наведено, директни државни уплив у економију, истичући да јавна потрошња чини више од 40 одсто бруто домаћег производа, што генерише око 22 одсто додане вриједности и запошљава око 26 одсто укупне радне снаге.
И амерички институти сагласни су да је сива економија значајно оптерећење за бх. привреду. „Броокингс“, један од најпознатијих америчких института, уз овај податак о учешћу јавног сектора, истиче да, када се овом износу додају активности државних предузећа и цијена коруптивних пословања која се кроз њих спроводе, укупан удио јавног сектора превазилази 70 одсто бруто домаћег производа.
„Иако државна предузећа одржавају запосленост, чак и у екстремним случајевима када су фабрике угашене, она такође много коштају, а то све пада на терет пореских обвезника. То, онда, доводи до негативне спирале: порези су високи и усмјерени против запошљавања. Велики процјеп у порезима онда поједе трећину плата радника запослених на минималац, што креирање здравих радних мјеста чини готово немогућим“, истакнуто је у студији.
И чувена фондација „Херитаге“, блиска Републиканској странци Доналда Трампа, у недавној студији истиче да бројни нивои власти и комплексан уставни систем у БиХ генеришу сиву економију, која онда онемогућава долазак страних инвеститора.
То онда, како истичу, доводи до тога да су сви нивои власти под шапом политике.
„Комплетно правосуђе је под контролом националистичких политичких странака и подлијеже притиску извршних власти. Неефикасност, некомпетентност и корупција су свеприсутни и раширени на свим нивоима“, истичу они.
Подаци Свјетске банке такође указују на ове забрињавајуће трендове. Према подацима сајта Индеx Мунди, још од 2007. године нагло је дошло до пада страних инвестиција у БиХ зато што, како наводе, приватни сектор не успијева да расте довољно брзо на уштрб јавног сектора.
„Сива економија је донекле сузбијена 2006. године, међутим јавна перцепција корупције и злоупотребе новца пореских обвезника доприноси томе да је сива економија ојачала. Иако су статистичке институције у БиХ обухватиле велики број параметара велики дио економије и даље остаје у сивој зони“, истакли су они.
Зоран Павловић, економиста из Бањалуке, сматра да су извјештаји и анализе међународних институција тачни, али тврди да нико не предузима суштинске мјере које би помогле приватном сектору да ојача.
„Нажалост, стално констатујемо чињеницу да не постоји подршка да се спроведу те суштинске рефоме, што и не чуди имајући у виду да јавни сектор узима 50 одсто укупних прихода. Без радикалне промјене, бојим се да се ништа неће променити“, рекао је Павловић.
