Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте изјавила у Тирани да Харадинај не заслужује да обавља ту функцију и да Косово не може бити држава.
Објаснила је да је предсједник Владе Косова, Рамуш Харадинај, у првостепеном поступку, осуђен у Хашком трибуналу за ратне злочине, док Косово не испуњава услове да буде држава.
У изјави за албанску ТВ Ора њуз, Дел Понтеова је на маргинама представљања њене књиге о рату у Сирији изјавила да још има много посла да се уради у погледу кажњавања ратних злочина у бившој Југославији.
Она је довела у питање и постојање Косова као државе и казала да није праведно то што је косовски премијер Рамуш Харадинај на том положају.
„Мислим, Харадинај не заслужује функцију на којој се налази данас. Осуђен је од Хашког трибунала, али га је, нажалост, Апелациони суд ослободио. Али ја више нисам била главни тужилац. Тешко је видјети то да он првостепено буде кажњен, а да је Косово сада једна ванредна ствар“, казала је она.
Хашки трибунал није осудио, већ је два пута ослободио Харадинаја. Послије првог суђења Харадинај је ослобођен оптужби за злочине на Косову током 2008. године, послије чега је Апелационо вијеће такву пресуду поништило и наредило ново суђење, али је он и у поновљеном процесу ослобођен.
Дел Понтеова сматра да је Косово имало „привилегију“ да буде признато као држава, што је по њеном мишљењу, „било прилично преурањено“ и због чега је за њу „Косово још неизвјесно“.
Она је говорила и о случају „Жута кућа“, о којој је писала у својој књизи „Лов, ја и ратни злочинци“ и указала да је тужилаштво „покушало да води истрагу, али да то нису могли да ураде“.
На основу навода у њеној књизи и истраге на терену, Дик Марти је сачинио извјештај који је представљен Савјету Европе и прихваћен као званичан документ Савјета.
Тај извјештај послужио је као основа за истрагу коју је водио амерички тужилац Клинт Вилијамсон, који је у јулу 2014. саопштио да је дошао до неоспорних доказа за подизање оптужнице за злочине против појединих бивших руководилаца ОВК, али да није било доказа о трговини органима.
Косово је током 2016. године измјенама и допунама Устава успоставило Специјални суд за ратне злочине бивших високих припадника ОВК о којима се говори у извјештају Дика Мартија.
Суд је надлежан за „злочине започете или почињене на Косову“ од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године.
