БиХ ни на једној мапи стратешких пројеката

БиХ на већини европских и свјетских форума има углавном маргиналну улогу, иако у јавности постоји осјећај да има велики значај у регионалним и европским оквирима.

Чак и кад се ради о регионалним форумима и стратегијама, БиХ се тешко може наћи на мапи. Примјера ради, кад се ради о главним европским транспортним коридорима у нашем региону, они се углавном налазе у Хрватској, Србији и Македонији. Ако говоримо о гасној и енергетској инфраструктури на западном Балкану, већина коридора је у Македонији, Албанији, Србији и Хрватској, а БиХ нема ниједну стратешку тачку на јадранској обали која би била атрактивна са становишта економских или других интереса. Има само огранак једног важног европског транспортног коридора – 5ц, а ријечни пловни пут коритом ријеке Саве нема европски значај. Чак и у евентуалним гасним коридорима спомиње се да би БиХ или РС могле добити кракове неких већих система. Осим тога, ако погледамо мапу електроенергетске мреже, видјећемо да ниједан европски коридор не пролази територијом БиХ, иако се званичници хвале да имамо велики потенцијал у овој области.

Насупрот томе, БиХ има најкомпликованију унутарполитичку ситуацију, с највише етничких група чија права нису ријешена на начин који би задовољио све њих, па земља трпи политичку нестабилност у истом тренутку када чак ни у регионалним оквирима нема велику важност. У таквој ситуацији може се лако објаснити зашто се у европским круговима БиХ спомиње само као потенцијални извор тероризма, економске стагнације и нестабилности. Иако Европска комисија покушава БиХ укључити кроз макрорегионалне иницијативе, попут Дунавске или Јадранске, БиХ и даље није успјела постићи већу видљивост у њиховим оквирима.

У Европској комисији препоручују БиХ да се активније укључи у ове макрорегионалне иницијативе јер јој могу помоћи не само да добије финансијска средства и стручну помоћ кроз европске фондове, него и да стекне потребно искуство у будућим преговорима о чланству.

„Оно што је јединствено за ове иницијативе је да омогућавају земљама аспирантима на чланство да учествују у пројектима на равној нози са земљама чланицама и тако раде на питањима од заједничког интереса, али и да појачају међусобно повјерење између земаља, администрација и грађана“, рекао је Жан-Пјер Халкин, шеф Одјељења за макрорегионалне стратегије Европске комисије за „Независне“.

Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе из Бањалуке, каже да БиХ нити има стратешки важну позицију, нити има неке велике ресурсе који би другима били занимљиви. Осим тога, како истиче, сама политичка нестабилност у земљи не дозвољава да се било ко одлучи да се озбиљније посвети неким својим пословима и нађе свој интерес у БиХ.

„Не видим неке велике ресурсе које би БиХ могла искористити као неки адут у међународним односима. И енергетски смо много сиромашнији него што се мисли. У транспортном смислу такође је ситуација лоша, а транспорт је постао окосница развоја. Дакле које предности ми имамо? Нешто би се сигурно могло и наћи, али то би требало добро изанализирати и размислити, и да опет немате пуну партиципацију, него да то буде нешто маргинално“, сматра Шолаја.

На питање како тумачи да онда просјечни становник БиХ мисли да смо у глобалним оквирима значајни, он каже да то дијелом долази због статуса бивше Југославије, али и ратних дешавања током деведесетих кад је БиХ била на насловницама свјетских медија.

„А имате и политичке елите које кроз медијски систем настоје да фокусирају процесе као да се све врти око нас“, закључује Шолаја.

ОДГОВОРИ

Молимо вас да унесете коментар!
Молимо вас да овдје унесете своје име